у слаткој води - медузе! Појава медуза у језеру шокирала је риболовце и излетнике.
Хидроакумулацијом Врутци, на ушћу у селу Биоска, неколико дана пливају велика јата провидно-белих медуза!
"Видео сам да се нешто беласа и покреће по површини, али сам у први мах помислио да је Ђетиња нанела неку пену. Мередовом сам успео да ухватим ту "пену" и запањио се када сам уочио живуљку за коју сам мислио да живи само у мору", прича риболовац који се упознао са новим становником језера.
Медузе су пречника од пет до 15 центиметара, највише их има 30-ак метара од обале, крећу се веома брзо грчећи се и ширећи попут кишобрана.
"Ставили смо је у пластични бидон и посматрали. Ноћу је црна и личи на петокраку, а преко дана је бела. Покретом на површини прави правилан круг", појашњава риболовац.
Појава медуза потвђена нам је у "Балкан Еко Тиму", кориснику рибарског подручја "Западна Морава.
"Обавестили смо Министарство за заштиту животне средине и затражићемо мишљење Завода за јавно здравље. Медузама погодује висока температура а њихова појава је индикатор чисте воде", каже Халида Дуран, дипломирани мастер еколог из "Балкан Еко Тима".
У језеру у ком има грабљиве, беле, шаранске и рибе салмонидних вода, неколико година присутна је алга чији су продукти отровни. Управо због тога Ужице од краја 2013. не користи воду са Врутака за пиће. Парадокса ли, поред више врста птица, Врутке су настанили ракови и видре који обитавају само у чистој води. Такође и медузе.
Др Драгана Миличић, професорка на Биолошком факултету у Београду подсећа да су се медузе пре неколико година појавиле и на Ади Циганлији.
"У 99 одсто случајева то су морске животиње, мада се спорадично појављују у Европи. Претпостављам да се ради о кинеским, егзотичним медузама из реке Јанг Ценг Јанг у којој живе рибе, биљке, али и медузе које се користе за акваријуме. Њихов преносилац човек. У језеро су, као јединке или оплођена јаја, доспеле вероватно акваријумском водом коју је можда донела и канализација. Оне су знак да је вода чиста, да нема органског распадања и да је у њој доста кисеоника", каже др Драгана Миличић.
Слатководна медуза, објашњава др Миличић, није опасна ни по човека и језерску флору и фауну. Храни се планктоном или ларвама других животиња.
"У топлој води се много брзо размножавају. Чим се промене спољашњи услови и падне темепратура угинуће, али ће медузе опстати у језеру уколико пре угинућа баце оплођена јаја", додаје саговорница "Блица".
Блиц/В. Лојаница
