Министар трговине, телекомуникација и туризма Расим Љајић каже за РТС да је држава свој посао урадила, али и да је сада "лопта у дворишту компанија".

Расим Љајић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да сада следи уобичајена процедура ратификације тог споразума у нашем парламенту и парламентима држава чланица.
Рокова, како је напоменуо, нема јер парламент усваја тај закон о ратификацији споразума.

„Очекујемо да то буде што пре, ми ћемо код нас то урадити у најкраћем року јер имамо највећи интерес да споразум почне што пре да се примењује", навео је Љајић.

Објашњава да је сада лопта у дворишту компанија.

„Држава је свој део посла урадила. Имају могућност да под повлашћеним условима извозе 99 посто робе на тржиште од 183 милиона становника. Самим тим су конкурентинији, јер, у односу на конукренцију из других земаља, не плаћају царину", навео је Љајић.

Према његовим речима, листа производа који се највише извозе је слична.

„Највећи извозни производ прошле године су биле хула-хоп чарапе, 129 милиона долара је извезено само на тржиште Руске Федерације. Јабуке су на другом са 93 милиона долара, а аутомобилске гуме на трећем са 59 милиона. На четвртом месту су лекови, а на петом месту производи од картона и папира", истакао је Љајић.

С обзиром на то да постоји највећи број роба на бесцаринском режиму, како је навео, постоји шанса и за друге, само што она мора да се искористи.

„Овај споразум не значи априори да ћемо сад све што произведемо и извозити. Русија је веома захтевно тржиште. Постоје врло високи стандарди који се захтевају, посебно када је реч о храни, о воћу и поврћу", навео је Љајић.

Извоз је, подсећа, био забрањен за четири кланице.

„Сада је једној одобрен извоз. Очекујемо врло брзо и да преостале три добију дозволу, јер су исправиле све неправилности. Тражи се висок квалитет, траже се стандарди да би роба уопште могла да дође на то тржиште", истакао је Љајић.

Русија, напомиње, чини 92 или 93 одсто спољнотрговинске размене са целом ЕЕУ.

„Да се не лажемо, ми све ово радимо да бисмо задржали то тржиште. Да бисмо задржали тај споразум и тај условно речено привилегован статус, ми смо морали да уђемо унификацију тог споразума са Евроазијском унијом. Они су 2015. донели одлуку да мора да се ради на унификацији свих споразума које земље чланице имају са трећим земљама. Да нисмо потписали, онда не би било ни руског тржишта", истакао је Љајић.

Ово је Србија, каже, морала да уради због привредника.

„Да подсетим, 743 наше компаније извозе на тржиште Руске Федерације, да 1.208 различитих производа ми продајемо на тржишту Русије. Ко би се тога одрекао. Можете то да урадите, али пуцате у властиту ногу. Ми смо пре свега хтели да задржимо тржиште, али се отварају и два нова тржишта – Јерменија и Киргизија. Сада је на привреди да ту шансу искористи", навео је Љајић.

Рекао је да је ово класичан споразум о слободној трговини, да је ово економски, а не политички документ.

„Ништа тајно нисмо радили. Нема никаквих свари које би биле за скривање. Чак постоји и одредба о отказном року, да се споразум отказује шест месеци пре него што то желите да урадите. Значи, ако ми 1. септембра две хиљаде и неке године уђемо у ЕУ, онда 1. марта треба да откажемо тај споразум. Све је дефинисано у споразуму ако неко хоће да га чита", рекао је Љајић.

Списак производа који могу да се извозе у ЕАЕУ је коначан.

„Остаје живинско месо као жеља, и пенушаво вино. Шећер је био на списку жеља, као и аутомобили, али није се успело све да се издејствује. Ово је у датим околностима максимум. Свака земља има своје интересе. За сир смо са Белорусијом потрошили две сесије, али смо на крају дошли до неког компромиса", закључио је Љајић.

ГЗС/РТС