кога познаје од детињства, и коме је бескрајно веровала. Отишла је у Атину и месец и по живела, као у рају. Луксуз, раскош, брза кола, прославе, вечере, велики углед, хотели са пет звездица. Живела је као најбогатији људи света, готово два месеца…
Славица је, у својој исповести, открила застрашујуће танку линију, од света луксуза, све до два и пакла грчких затвора… Скупоцени накит, уникатне хаљине, ексклузивни хотели на егзотичним локацијама, живот на високој нози. Све су то делови слагалице коју девојке замишљају када се упуштају у авантуру са мушкарцима који им, привидно, нуде све. Оно што, притом, не желе да виде, јесте порекло новца. А управо тај комадић слагалице често чини разлику између раја и пакла.
,,Живели смо на Глифади. Ту живи елита, грчка елита и ја сам ту уживала, имала сам новац који ми је он давао. Нисам знала одакле новац, али није ме ни интересовало. Претпостављла сам, али у том моменту ме није интересовало. Проводи су били што смо ишли у реномиране ресторане, што смо били поштовани, јер је имао новац. Људи га нису познавали али самим тим што је имао новац, имали смо привилегију да идемо по ресторанима и да се осећамо као да смо у Холивуду. Смешно мало али је било управо тако. Ја нисам све то гледала тако црно: био је то човек ком сам веровала, са ким сам одрасла и веровала сам да ћу бити заштићена у сваком моменту", почиње своју исповест.
А онда су се, после месец и по дана, иза њихових кола појавиле полицијске ротације. После покушаја бега, полиција их је ухапсила. Тада је настао пакао…
,,Десет година га нисам видела, живела сам у ЦГ он је био по затворима знала сам чиме се бави и знала сам да могу бити угрожена. Најпре сам мислила да ми се ништа неће десити. Нисам урадила никакво криминално дело. Међутим, извукли су ме из кола и почели да ме туку. Мој пријатељ је покушао да бежи, али су полицајци пуцали на њега. Убрзо сам схватила да нећу изаћи из притвора тако брзо. Било је много горе него што сам мислила, нисам никада могла сањати да се то мени може десити", препричава Славица пакао у који је упала.
,,Ја нисам веровала да је то реалност, ја сам мислила да сам у филму. Ја уопште нисам била свесна те ситуације, мислила сам да се то мени не дешава, просто то је немогуће. Била сам у моменту изгубљена. Нисам стигла ни да схватим шта ме је снашло кад је жена ошамари. Па онда ме опет удари, па опет, вичући нешто на грчком на њу. У ауту док смо седели, пре него што смо кренули у полицијску станицу, врата је отворила једна жена, полицајац, инспектор, шамарала ме, тукла, говорила неке ствари које нисам разумела", наводи Славица.
Затим је прошла кроз малтретирање, непрестано су је тукли… Причају са њом, она неће да прича, ударе је, она падне, они је подигну, вичу на њу, поново ударе, вуку по поду, шутирају, вуку за косу, итд. Она је све време везана лисицама на рукама на леђима.
,,У једном тренутку је дечко који је био са нама био са мном заједно у просторији, па су нас наизменично малтретирали, тукли су прво њега па мене, њега па мене. Ја нисам плакала, он је кукао, што је било апсурдно да човек који има не знам колико година и има криминалну прошлост иза себе, плаче. Говорио је да плачем да ме неће дирати. Терали су ме да седим и гледам у једну тачку, а ако скренем поглед, добијала сам ударац у главу, а то нису били уопште безазлени ударци. После сам лежала у болници, нисам могла да устанем два дана", описује Славица. Малтретирали су је данима, водили из канцеларије у канцеларију, пуштали да размишља, али је ћутала…
,,Говорили су да ће ми помоћи ако будем сарађивала, да ми прети 20 година затвора, али мој дух то није дозволио, моје кућно васпитање ми то није дозволило. За 18 сати нисам ништа јела, пила сам воде колико су ми они дозвољавали јер су ми руке све време биле везане. На моју молбу су ми давали воду из флашице онолико колико они сматрају да ми је довољно. У том трену пролази ми све кроз главу, мислим на своје родитеље који ми неће опростити, имала сам тада 34 године, нисам уопште била млада, па понесена нечим, требала сам и здраво да размишљам да не треба да улазим у тако нешто. Онда мрзим тог човека што ме довео у таку ситуацију, па онда кажем себи није ме он довео у ту ситуацију, збуњена сам. Онда говорим себи није он мени крив, сама сам дошла, Нисам знала шта да мислим, шта да радим, говорила сам себи, проћи ће ово, све је пролазно. Остала сам при томе да ћутим, и самим тм са иритирала инспекторе који су били ту. Нису веровали да једна жена то може да трпи. Ја нисам плакала, јако сам поносна и то је горе по мене", објашњава Славица.
Тада је коначно видела озбиљност ситуације.
,,Мислила сам да њега неће ухапсити , да ће мене пустити, међутим, када сам видела да су њега ухапсили, није ми било сасвим свеједно. Био је крвав, изгребан, поцепан, у модрицама, разбарушен, уплашен… Бежао је, ко зна где се провлачио и тако треба и да изгледа", додаје саговорница.
Славицу уводе у просторију за препознавање. Он је већ ту. Питају је да ли га познаје, она каже да. Питају њега, он каже да. Кратко се гледају у шта су се увалили. Она је у неверици. Изводе је из просторије.
,,Тражили су да признам да сам учествовала и да кажем чиме се он бави. Нисам хтела да сарађујем, знала сам чиме се он бави, али бранила сам се ћутањем. Он је имао јака дела, страшна дела", наводи Славица.
Њен пријатељ бавио се крађом. Улазио је у радње, у златаре, у редње фирмиране гардеробе. Свуда по Европи је то радио, а у Грчкој конкретно је радио златаре. Крађе се раде тако што се тако што се закачи сајла за решетку и за ауто, онда се извлачи решетка, тазбије се излог, и онда се бежи са том робом, најчешће моторима који су крадени, аута су крадена, не оставља се никакав траг. То се све дешава за неколико минута, то је разрађено, уиграно, испланирано…
Славица је у затвору била смештена са женама из криминала и проституткама. Један адвокат јој је отворено нудио да, ако му да 50.000 евра може одмах да иде кући. Ипак, те паре није имала, нити гаранције да ће се то и десити уколико донесе новац.
,,Први пут ми долази адвокат после два дана. Замолила сам га да ме слика, хтела сам да тужим полицијску станицу, имала сам модрице по телу и била сам натечена, нисам могла да устанем. Адвокат мије рекао да то не радим, да од тога нема ништа, рекао је да сам у тешкој ситуацији. Тачно ми је рекао да сам члан групе Пинк Партнер и да ће ми се судити за пљачке, организовани криминал, више нисам ни чула. Тад први пут чујем, тад ми је много лоше, крећем да се онесвестим, тражим чашу воде, коју ми наравно нису дали, ни воду ни било шта друго", наводи Славица и описује сусрет са затвореницама.
Оне се свака бави нечим, причају у тренутку кад оне отворе врата. Кад сам ушла све су погледале у мом смеру и настао је мук. Креће тихи жамор „пинк пантер, пинкпантер, пинк пантер“, све су фасциниране, одушевљене, гледају у Славицу као у неку ретку врсту.
,,Сви се привикли, мени је то било чудно, свако има неку своју причу, да нису криви Сви ме дочекују тако што већ знају за шта сам оптужена јер сам била на ТВ. Кад сам ушла, мени су сви пришли. Они су погледали у мене и рекли Пинк Пантер. Сви су били фасцинирани. Дају ми да бирам кревет, добар душек. Они су мене видели као Пинк Пантера и имали су поштовање према мени. Ја сам то искористила, мудро сам ћутала, имала сам привилегију да изабрем кревет, то су кревети на којима не може да се спава. То су решетке, метални кревети са решеткама на којима не може да се спава, морате да стављате картон. Могла сам да бирам хоћу горе или доле, дале су ми добар душек. Одмах су ми дале кафу, питале да ли хоћу да се окупам", препричава и дода је да јој је прва пришла једна Албанка, која јој је помогла и понудила ми све што ми треба.
Мушкарци имају све привилегије, телефоне, а жене не.
,,Један од њих ми је рекао да је ухапшена Оливера Ћирковић и када она дође у тај затвор, рекао ми је да се чувам ње, да је јако опасна. Ја сам му веровала. Ја је нисам познавала. Оливеру доводе стражарке (схватила сам да је тренирала кошарку и да је висока, не знам како изгледа). Пришла ми је. Обратила сам јој се на грчком, али јој је зазвучио нагласак.
ОЛИВЕРА: Јеси ти наша?
СЛАВИЦА: Јесам.
ОЛИВЕРА: Па, причај српски, шта муљаш.– Ја сам већ добила посао, у магацину да дајем прву помоћ у виду шампон, тоалет папир, четкицу за зубе. Позвали су ме напред, видела Оливеру, питала сам је да ли је из Србије, само ме је погледала незаинтересовано. Кад сам јој донела ту прву помоћ, кажем јој да сам Славица.
,,Отишла сам код чуварке и питала је л може да буде са мном у соби. Кад долазите у затвор, јако је важно да некога познајете да вам нешто да, јер они дају постељину која је прљава, ћебад које смрде, ја сам замолила да буде са мном, они су прихватили. Она је мене тада питала шта си ти тражила са тим дотичним мојим пријатељем, ја питам што, она каже он је цинкара, он је нас све наместио. Ја сам рекла то је немогуће, ја тог човека знам. Она каже ти ниси нормална, знаш ти каква робија теби прети. Она каже ја знам да ти немаш везе са тим али ти ниси свесна у каквој си озбиљној ситуацији. Ту сам се 1x забринула за себе", престрављена је била Славица.
,,Ја сам рекла да не верујем, онда је она рекла да ће адвокат да јој донесе папире, питаћеш Албанку да ти то преведе на енглески. Тако је и било, ја сам причала са њеним адвокатом, прочитала да је он рекао да је он радио за Оливериног момка, да је радио са њом. Ја сам схватила озбиљност ситуације, знала сам да ми прети много година, иако немају никакв доказе јер у Грчкој се не суди по доказима. Мене је споменуо „она нема никакве везе са тим“. Он се за себе борио, смањивао је себи године, али се на крају испоставило да је њему смањено 6 година због сарадње полиције а мени су их додали због несарадње са плицијом", објашњава.
,,У почетку сам ја била јако резервисана према њој јер је он рекао да је она опасна, да је оваква да је онаква, да се пазим, да се чувам, али онда временом, видела сам да смо доста времена проводиле заједно, биле доста упућене једна на другу, једине две Српкиње у грчком затвору. Ја сам видела да је искрен и добар човек, помогла ми је доста", открива саговорница.
Додаје да је Славица побегла из затвора после неколико месеци, али да она није желела да то уради… После 18 месеци изведена је пред суд. Нудили су јој да плати 50.000 евра и изађе одмах, али да није имала новац па је одлежала још шест месеци, укупно две године…
Извор: Курир.рс
