и не каже се без разлога да вина са тим географским печатом гарантују квалитет јер им природа у самом старту то дарује. Али, ипак, само по себи то није довољно. Стандарде и трајни квалитет дају људи којима је производња ароматичне капљице ушла у крв и који живе за дан, када читав предао мирише на узрелу тамњанику и где се са пажњом одваја свако пуце.

И ретко као овде можете пронаћи стотине буради како у подрумској хладовини надимају обруче, или чудесно оружје магнум, које не убија али гарантовано обара са ногу.

„Дупла флаша, литар и по вина, или магнум, ретко иде у продају”, каже власник винарије Радиша Младеновић Матаљ.

Кремен, најпродаваније вино из винарије Матаљ, фото: РИНА

Младеновићи су покренули винарију под „породичним” надимком. Радиша са својим сином Николом засадио је на десетине хектара винограда пажљиво бирајући сорте и локације, од Прахова до Тимока. Све се догађа овде на побрђу Неготина и дунавској тераси где су ови прегаоци изградили винско царство. Винарији Матаљ ослушкује традицију али уз добро познавање савремених прилика и трендова, као и коришћењу научних сазнања и технолошких новина, успела је да нађе место на светском тржишту.

„Виноград хоће отреситу земљу, виноград хоће и песковиту земљу са пуно калцијум - карбоната да би пХ земљишта био што већа. Занимљиво је да Неготинска Крајна има сунчаних дана као Хвар,а квалитет се још добија и редукцијом приноса, скида се вишак. Тако на четири реда багрина иде ред зачинка”, рекао је Младеновић.

Матаљ поседује укупно 30 хектара под виновом лозом, на три локације, у три различита неготинска виногорја (од укупно пет, колико постоји у овом крају). У зависности од типа грожђа бира се и парцела. Радиша каже да црна грожђа најбоље раде око Тимока, да имају парцелу са аутохтоним сортама а да поред Дунава узгајају сорте совињон и шардоне односно беле сорте.

Вински пут није нимало лак, од сочног грожђа па до флаше или бурета мора да се прође кроз фазе и анализе. Винарија Матељ, има складишено више од 50.000 боца које дремају на одређеној температури.

Радиша Младеновић у винограду, фото: РИНА

Вино Кремен, ове винарије, постало је нови синоним за добро неготинско црвено вино, што је дало додатну потврду да овај регион даје одличне услове за сорту каберне совињон. Између осталих признања, Кремен је понео и Гранд Приx за најбоље вино Србије две године узастопно, 2013. и 2014. а и данас је најцењеније и најпродаваније Матаљ вино.

Радиша тврди да су српска вина све боља и боља и да су у овом тренутку по квалитету престигла словеначка и хрватска. Чување вина је важна ставка па је научно утврђено да су бурад од 225 литара идеална. Међутим то нису обична бурад, то су и трезори где се поред квалитета добија камата коју не нуди ниједна банка на свету.

Винарија Матаљ, фото: РИНА

„Неготијани су велики зналци, људи са великим капиталом који пробају вино и дају му оцену и плате извесну цену. Вино купе кад оно одлежи у винарији, на даљи третмана, до флаширања. Испоручује се после неколико година како је договорио трговац. Рецимо после четири године, онда је неколико пута скупље него када је плаћено док је било младо. Значи нема те камате и посла која ће да ти дигне за четири године цену до три четири пута, као вино. То је добро свима и нико се не будни. Људи се баве вином и виноградом, трговци се баве маркетингом и познавањем тржишта”, каже Радиша.

Можда је винским подрумима прикладније име трезор, јер му ни ММФ не може да парира у каматама.

РИНА