Да су Млађове цене на Златибору, пропали би угоститељи: Упркос скупоћи, у његовој кафани кафа је 30 динара 



 
Да су Млађове цене на Златибору, пропали би угоститељи: Упркос скупоћи, у његовој кафани кафа је 30 динара
21.01.2022 11:58 | 0 коментар(а)



Лучани – Док данима уназад гледамо папрене рачуне са српских оланина, на којима вам је за кафе и лимунаде потребно и преко хиљаду динара,
Код Млађа из Котраже дневно скува преко 100 кафа, Фото: РИНА

газда Млађо из Драгачава и ове зиме обара рекорде. У селу Котража исто је права зимска идила, окружени сте снегом и лепом природом, а шоља кафе кошта 30 динара, а ако желите уз то и киселу воду онда је рачун за десет динара већи, преноси РИНА.

Младен Равић, власник кафане , Фото: РИНА

"Све је поскупело, али ми нисмо. Нама је драже да имамо сталне муштерије и да радимо, него да повећамо цене и кафана буде празна. Дневно скувамо по 100 кафа и ту се већ набаре одрђена цифра и не жалимо се. Поента је да не треба бити алав и ствари дођу саме од себе“, прича за РИНУ кафеџија Младен Равић из села Котража.

Фото: РИНА

Уз неколико кафа гостима се послужују ратлук и домаће слатко, а кад одмакне дан полако се прелази на домаћу ракију чија чашица такође има минимлану цену. Тотално супротну од њеног квалитета. Корона вирус јесте смањио обим посла, али кафана и даље ради пуном паром управо захваљујући љубазном домаћину и доброј услузи."Уз кафу мештани воле попити и домаћу љуту , а једна чашица је 40 динара. У односу на Златибор или Копаоник, ми овде у селу ствари посматрамо другачије. Поштујемо квалитет, муштерије, у супротном остајемо или без једног или другог, јер ја живим од тога да ми дође први комшија и други мештани, а на туристичким местима си само пролазник. Битно нам је да муштерије у овом малом месту се враћају код нас", рекао је Младен.

Оно што су некада биле задруге данас су постале кафане, место где се уговарају откуп, производња, траже радници и пласман пољопривредних производа. Од тренутка када се отвори кафана, први гости су већ на вратима, након испијања кафе и ракије, завршетка послова у пољу поново се враћају да ремизирају учинак. Тако да овде можете чути и шта је ко посејао, где је раднике нашао и за колико је продао малину или кромпир. Поготову што у данашње време много тема мучи српске сељаке, овај објекат им дође као неки вентил за опуштање.

 

 

 

РИНА / ГЗС









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


MLADEN RAVIC KOTRAZA UGOSTITELJ CENE KAFE DRAGACEVO

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 121.098.312 посета
Тренутно на сајту: 198 посетилац(a)