poštanska  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Ремек дела овог мајстора красе дворце на Балтику али и бројне виле у Србији

18/10/2020
image-gallery-item
Велимир је тајне обраде стакле научио у Америци, фото: РИНА
Чајетина – У радионици у златиборском селу Трипкова, Велимир Тошанић заједно са кћерком Аном ствара права ремек дела и то на стаклу. Пре три деценије у

Немачкој  је научио овај, како га назива, уметнички занат  и од тада почиње магија. Један је од ретких у Србији који се бави тифани техником, која је крајем 19. века настала у Америци.

„То је једна од најзахтевнијих техника кад је у питању рад на стаклу. Оно се купује у таблама и после од њега правите шта год пожелите. Стакло се обрађивало још пре хиљаду година, али на јако примитивне начине. Један од чланова познате америчке породице, Адам Тифани у тај правац  је донео промену, јер је уместо оловног профила почео да употребљава бакар и калај. Оно што је приликом обраде, на овај начин неопходно, јесу прецизност, стрпљивост, али и уметнички дар. Сваки делић мора ручно да се обради и тек онда да се склопи у целину“, каже Велимир за РИНУ.

Свој хоби Велимир је претворио у бизнис, фото: РИНА

Овај Златиборац од стакла може да направи било шта – лампу, лустер, украсне предмете, шарене прозоре и витраже огромних величина. Осим тифани технике, научио је како да своје радове ишара песком, али и принцип фузионисања, када се стакло пече у пећи да би добило одређени, жељени облик. Када је почетком деведестих почињао овим да се бави, доживљавао је то као хоби, међутим врло брзо је прерасло у озбиљан породичан бизнис, а његови радови обишли су свет.

„У доба велике инфлације моја месечна плата је била три марке, а ја сам баш тада погодио посао у Пећи за 15.000 марака и то је пресудило да озбиљније приступим овом послу и да он постане мој извор прихода. Добар глас далеко се чује, па су поруџбине стизале са свих страна. Најлепши и највећи витражи урађени су тамо где нисмо имали дозволу да снимамо, а то је кућа Слободана Милошевића у Пожаревцу, као и виле на Дедињу, чију су власници јавности непознати људи“, каже овај занатлија са Златибира.

Маштовит и креативан на правом месту, фото: РИНА

Захваљујући овом уметнику, име села Трипкова постало је познато многима широм света. Осим што је радио витраже за српске државнике, Велимирова дела красе виле у Русији, дворце на обали Балтичког мора, прешла су океан и стигла чак до велелепних грађевина у Америци.

„Код нас је долазио и владика Британско-скандинавски и све прозоре за једну дрвену цркву наручио овде. Радили смо на томе неколико месеци и ускоро све то шаљемо тамо. И даље радимо по поруџбини, а посла увек има доста. Пре неколико година радили смо  витраже  за један дворац у Санкт Петерсбургу, који је касније претворен у хотел ,а у којем врло често одседа њихов председник Владимир Путин и ту прима госте“, присећа се Велимир.

Тифани техника једна од најзахтевнијих, фото: РИНА

Радионицу овог маштовитог зантлије често посећују бројни уметници, сликари и вајари, а студенти из Новог Сада ту су припремали и своје дипломске радове. Жељан да своје знање пренесе и другима, Велимир организује и радионице, на којима се учи обрађивање стакла тифани и другим техникама. Иако су његова дела обишла бројне престонице и државничке палате, Велимир је као прави локалпатриота највише поносан на витраже које је урадио за Градску кућу у Ужицу и зграду општине у Чајетини.

ГЗС/ РИНА

Радити са стаклом изузетно је тешко, фото: РИНА

Staklo nemacka zlatibor velimir umetnost vitrazi

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika planeta sport do

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.