Ремек дела овог мајстора красе дворце на Балтику али и бројне виле у Србији 



 
Ремек дела овог мајстора красе дворце на Балтику али и бројне виле у Србији
18.10.2020 09:13 | 0 коментар(а)



Чајетина – У радионици у златиборском селу Трипкова, Велимир Тошанић заједно са кћерком Аном ствара права ремек дела и то на стаклу. Пре три деценије у
Велимир је тајне обраде стакле научио у Америци, фото: РИНА

Немачкој  је научио овај, како га назива, уметнички занат  и од тада почиње магија. Један је од ретких у Србији који се бави тифани техником, која је крајем 19. века настала у Америци.

„То је једна од најзахтевнијих техника кад је у питању рад на стаклу. Оно се купује у таблама и после од њега правите шта год пожелите. Стакло се обрађивало још пре хиљаду година, али на јако примитивне начине. Један од чланова познате америчке породице, Адам Тифани у тај правац  је донео промену, јер је уместо оловног профила почео да употребљава бакар и калај. Оно што је приликом обраде, на овај начин неопходно, јесу прецизност, стрпљивост, али и уметнички дар. Сваки делић мора ручно да се обради и тек онда да се склопи у целину“, каже Велимир за РИНУ.

Свој хоби Велимир је претворио у бизнис, фото: РИНА

Овај Златиборац од стакла може да направи било шта – лампу, лустер, украсне предмете, шарене прозоре и витраже огромних величина. Осим тифани технике, научио је како да своје радове ишара песком, али и принцип фузионисања, када се стакло пече у пећи да би добило одређени, жељени облик. Када је почетком деведестих почињао овим да се бави, доживљавао је то као хоби, међутим врло брзо је прерасло у озбиљан породичан бизнис, а његови радови обишли су свет.

„У доба велике инфлације моја месечна плата је била три марке, а ја сам баш тада погодио посао у Пећи за 15.000 марака и то је пресудило да озбиљније приступим овом послу и да он постане мој извор прихода. Добар глас далеко се чује, па су поруџбине стизале са свих страна. Најлепши и највећи витражи урађени су тамо где нисмо имали дозволу да снимамо, а то је кућа Слободана Милошевића у Пожаревцу, као и виле на Дедињу, чију су власници јавности непознати људи“, каже овај занатлија са Златибира.

Маштовит и креативан на правом месту, фото: РИНА

Захваљујући овом уметнику, име села Трипкова постало је познато многима широм света. Осим што је радио витраже за српске државнике, Велимирова дела красе виле у Русији, дворце на обали Балтичког мора, прешла су океан и стигла чак до велелепних грађевина у Америци.

„Код нас је долазио и владика Британско-скандинавски и све прозоре за једну дрвену цркву наручио овде. Радили смо на томе неколико месеци и ускоро све то шаљемо тамо. И даље радимо по поруџбини, а посла увек има доста. Пре неколико година радили смо  витраже  за један дворац у Санкт Петерсбургу, који је касније претворен у хотел ,а у којем врло често одседа њихов председник Владимир Путин и ту прима госте“, присећа се Велимир.

Тифани техника једна од најзахтевнијих, фото: РИНА

Радионицу овог маштовитог зантлије често посећују бројни уметници, сликари и вајари, а студенти из Новог Сада ту су припремали и своје дипломске радове. Жељан да своје знање пренесе и другима, Велимир организује и радионице, на којима се учи обрађивање стакла тифани и другим техникама. Иако су његова дела обишла бројне престонице и државничке палате, Велимир је као прави локалпатриота највише поносан на витраже које је урадио за Градску кућу у Ужицу и зграду општине у Чајетини.

ГЗС/ РИНА

Радити са стаклом изузетно је тешко, фото: РИНА









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Staklo nemacka zlatibor velimir umetnost vitrazi

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 94.041.108 посета
Тренутно на сајту: 163 посетилац(a)