и борави кућа старог завичајца Милорада Милошевића (1957). Никад му није било тешко да из Гетебурга у Шведској где живи 30 лета, превали 2.400 километара у једном правцу да осети боје роднога краја, да чује звукове свог детињства и подсети се нечег што је било најлепше у веку.

„Хвала мојим мештанима и пријатељима који су направили овај сабор, благодарим што су средили варошицу и од наше средине и мале заједнице начинили нешто што може да крене путем успона“ – каже Милошевић за ГЗС.

Он се иначе, по природи својој, бави народним успоменама. Па тако вели да је Милош Велики, водећи џелет свиња из Добриње ка Такову, за саветника у том несигурном послу узимао прањанце. У другој причи каже да су Прањани, пошто имају више од 70 породица са најмање троје деце усвојили правило по коме супруг увече може да каже госпођи: Идемо у кревет, држава плаћа.

Сећа се и свог пријатеља Рајка за кога каже да се зове „Коџак“, и додаје да је то као џак, па додаје Рајко је студирао машинство и у једној прилици професор га пита, на крају испита, одакле је. Овај вели да је из Прањана из једног забаченог краја професоре. Међутим вели Рајко то и није забачено толико јер су Прањани имали аеродром пре него што је Сурчин био у пројекту.

Исти Рајко, по казивању Милорадовом тврдио је да би Равна гора постала Јајце да су четници победили у рату и на крају испита то се овако одиграло:

„Колега, зслужили сте седмицу- рекао је професор“. Али, Рајко је узвратио:

„Немојте професоре молим вас покварићете ми просек“.

ГЗС