Број хранитеља из године у годину се повећава, али то још увек није довољно да би сва деца без родитељског старања имала адекватан смештај. Све је више захтева за смештај деце са тешкоћама у развоју.

Нега љубав и разумевање, најважније је што деца добијају од хранитеља који су за њих особе од највећег поверења. Чачанка Стана Ћировић, хранитељка је од 2008. године. У свој дом примила је деветогодишњег дечака са Дауновим синдромом, који је већ четири године члан њене породице.

"Била сам у дому у Кулинама и упознала се са децом, са њиховом топлином и љубављу која вас очара на први поглед. Када се указала потреба, нисам била у дилеми, и примила сам у свој дом једног дечака. Он је сада део наше породице, и доста времена проводи са мојим унучићима. Они се од њега научили како се безусловно воли, а он од њих учи кроз игру и сазрева", прича за ПЗС Стана Ћировић.

Опширније на порталу за особе са инвалидитетом (www.pzs.rs)