Обичаји за Бадњи дан 



 
Обичаји за Бадњи дан
05.01.2018 10:44 | 0 коментар(а)



Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак

да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огрeју Христа и његову мајку. Обичаје око Бадњег дана су Срби наследили од својих предака и још увек их одржавају.

За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Везује се за словенско божанство Световида. Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.

Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. То је средишњи елемент симболике рађања новог сунца јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацаних у небо су најављивале много рода и приноса.

Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца.

Пре сечења се дрвету назове „добро јутро“, честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а онда му се дарује колач посебно направљен за ту прилику (чесница).

Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак.

Онај ко је секао бадњак, трудио се „да се дрво не мучи“ тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.

Када домаћин донесе бадњак, оставља га поред улазних врата, а тек са првим мраком се бадњак уноси у кућу и ставља, према обичају, на огњиште.

 

Хришћански смисао

Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Бадњи дан је последњи дан четрдесетодневног поста и то је увод у један од највећих хришћанских празника – Божић. Обичаји и празновање почињу Бадњим даном, а све се своди на један циљ – умолити Бога да сачува породицу.

Посипање житом на Бадњи дан и Божић подсећа нас на жито које је Мајка Божија, када јој се родио син, бацала животињама у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао.

Слама у дому се тумачи као сећање на то да се Исус Христ родио на слами, чиме је бадњеданска слама симбол јасли у Витлејемској пећини.

Кађење дома је симбол смирне и тамјана који су доношени као дарови новорођеном Исусу. Ораси у слами у угловима куће симболишу власт Божју на све четири стране света.

Поред тога, на сто се поставља божићна свећа и сито или тепсија у коју домаћица ставља четири велике румене јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и орахе. Све то представља жељу за достојним приходом и добрим животом у кући.

Пред оваквом бадњачком вечером, домаћин се прекрсти, припали свећу, окади трпезу, прочита молитву Господњу, разломи колач и сву чељад понуди вечером, при чему се уз чаше вина дижу здравице.

Бадња погача симболише самог Исуса Христа („Ја сам хљеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хљеба живјеће ва вијек; и хљеб који ћу ја дати за живот свијета“ – Јован 6,51).

Риба симболише такође Исуса Христа, јер на грчком језику, преко кога су наши преци примили хришћанство, риба је ИХТИС, а то је скуп иницијала Исуса Христа.

Со симболизује божанску силу, која чува дело божије, као што со чува хлеб и рибу од плијесни и трулежи.

Вино је симбол Исусове крви којом је на Голготи дао откуп Богу за грехе људске, док мед симболизује сласт вечног живота.

 

Уношење Бадњака и сламе

У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера.

Понегде сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипају се бадњак, слама и полажајник.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају „Ко је?“ одговара „Бадњак вам долази у кућу“. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори „Добро вече бадњаче!“. Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу и поздравља укућане речима „Срећно вам Бадње вече“, на шта га укућани отпоздрављају са „Бог ти добро дао и среће имао“, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Орахе који су у угловима нико не узима.

 

Паљење Бадњака

Бадњак се целива и ставља на огњиште. Када је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу − китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином, посипали житом…

Обичај налагања бадњака на ватру веома је стар. Деца „џарају“ ватру, односно гранчицама распаљују ватру изазивајући прегршт варница и искри.

По завршетку, домаћин окади цео дом и вечеру, запали свећу и приступа се бадњој вечери.

 

Бадњи колач

Божићни колач, познат под различитим називима, домаћица је месила рано ујутру на Бадњи дан, а некад му је приписивана посебна моћ.

Негде се на Бадње вече меси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и намазана медом.

Бадња вечера је посна, али богата. Претходи јој четрдесетодневни пост и свако јело које се изнесе на трпезу има симболичко значење. Треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља.

Током ноћи се пазило кад ће бадњак да прегори. Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а касније је само један мушкарац остајао да бди. Према обичају, онај ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан са њим треба да се помири.

 

Савремено обилежавање Бадњег дана

У данашњим, урбаним условима се прослава Бадњег дана изводи у донекле промењеном и прилагођеном облику.

У немогућности сече бадњака у шуми и спаљивања на огњишту сачуване су неке друге особености овог дана, а то је посна али богата трпеза, купљени бадњак у облику пар храстових гранчица и нешто сламе (негде се дода и грана дрена) увезаних црвеном врпцом.

Посвећеност огњишту се огледа у окупљању целе породице за трпезом. Раније се вечерало на слами на кућном поду, па се зато и данас, испод стола за којим се вечера, стави мало сламе и гранчица бадњака.

Спаљивање бадњака се обавља, углавном, паљењем пар листова храста у погодном простору. У новије време се јавило колективно налагање бадњака испред цркве, одношењем у црквену порту или испред манастира, где се кућни бадњак спаљује на великом бадњаку.

Извор: ИН4С







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 92.406.716 посета
Тренутно на сајту: 160 посетилац(a)