Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, истакао је на овом скупу да ће усвојен стратешки документ највероватније бити ограничен на трајање од пет година због напретка технолошких иновација.

Он је пренео да ће јавна расправа о том документу трајати до 1. марта, после чега ће бити формирана интерресорна радна група која ће урадити извештај о јавној расправи и о томе шта је од предлога и сугестија прихваћено, а шта одбачено.

Драгана Чабаркапа председница СИНОС-а која је иначе и потписница анекса и издвојеног мишљења рекла је да је још 2012. године се борила за оснивање регионалних и јавних сервиса.

Драгана Чабаркапа, фото: РИНА

„Оснивање регионалих сервиса је ушло у претходну медијску стратегију али нажалост није ушло у закон. Регионални сервиси постоје у целом свету и Европи не постоје само овде зато што то није интерес наших интересних медијских организација. Јавно приватно партнерство је нешто што даје могућност да постоје Новости и Политика и Танјуг. Данас се прича да држава треба да се повуче из медија, ако се то деси сви ће постати таблоидни. Као што сте знали да ће излазак медија из локалне самоуправе значити да ће локални тајкуни купити и направити партијске медије и свесно сте то радили. Ви сте нас продали због учествовања у Комисијама за доделу пројекта, то је оно што вас интересује и ту је почетак и крај сваке приче. Додела само својим члановима и подобним. Све друго је за вас коруптивно. Ми тражимо да се уреди медијска сцена у Србији на начин како функционише у целој Европи, ми смо за јавни интерес. Такође се залажимо, да се издваја два одсто из локалне самоуправе за оснивање локалних и регионалних сервиса и за пројекте”, рекла је Чабаркапа.

 Гвозден Николић -  Прво су продавали медија пошто зашто а сада исти причају како ништа не ваља

Председник Удружења медија и медијских радника, Гвозден Николић, истакао је да је претходна медијска стратегија добрим делом крива за тренутну ситуацију у медијима.

 „Удружење медија и медијских радника основано је 2015. године из једне преке потребе и ситуације у којој су се нашли српски медији. Не вреди сад кукати, али ваља се подсетити да је незапамћена приватизација 2008. године, оставила на хиљаде људи без посла. Новинарска удружења су немо посматрала шта се дешава, знамо да су медије широм Србије куповали пекари и за рођенданске поклоне. Нико тада није подигао глас и не могу да заборавим сат на НУНС сајту који је одбројавао месеце, дане, сате и минуте до приватизације. Све је урађено на брзину. Дошла је старатегија која нас је потпуно укопала и нашли смо се у безизлазној ситуацији, медијска удружења претворила су се, без намере да увредим било кога, у неке приватне поседе, дружење људи који се дуго познају. Ова екипа која је радила на овој стратегији тада је такође водила коло и све аминовала.Из тог разлога, ницала су удружења широм Србије јер су они који су представљали медије гледали само ,,где су они". Где смо данас?”, упитао је Николић и додао да је ту стратегију која је истекла донела иста групација људи која данас пише нову.

„Као човек који дуго ради овај посао не могу да не кажем да се само будала саплиће два пута од исти камен. Нисам спреман да прихватим да иста група, поново по ко зна који пут пише стратегију. Уз сво дужно поштовање стручњацима, имало је ту превише мешетара, који су уместо заједничког гледали искључиво свој интерес. Формирана је радна група која је већ једну стратегију донела и на коју и они данас кукају.У међувремену једна радна група донела је један озбиљан документ који сте Ви оборили тврдећи да неваља и загрмели како се уводи медијски мрак. А могу да претпоставим шта је сметало, предвидела је да опстане Танјуг у некој форми, није хтела да пусти Новости и Политику низ воду јер тиме би преко 1.000 људи поново остало без посла. Ако их пустимо  неким приватницима, који су претпостављам већ намерачили неке зграде, јер врло често медије купују због имовине коју поседују врло брзо би то постали таблоиди,и замислите једна  Политика која је пратила људе на Солунском фронту се уруши.А то више ОБИЧАН медиј то је историја ове земље и то не сме да се да неком приватнику, који ће да се понаша тапкарошкии можда сутра продаје слике мог деде са Солунског фронта! Зашто се једна новинска агенција гура у приватизацију, претвориће то у неки таблоид за две године то може да буде и порно сајт. Све земље у окружењу имају своју агенцију, једино ми Срби ову нашу хоћемо да пустимо низ воду, јер смо донели неку стратегију. То су ствари са којима се ми из УММР не слажемо, а поводом тога имали смо састанак и са Медијским саветом који окупља половину медија у Србији и који сте Ви избацили”, каже Николић.

Он истиче да је УММР прешао преко чињенице да је једна стратегија бачена, али да упркос и томе хоће да подрже све што је добро у овој , што је добро за медије и државу,без обзира ко ју је писао.

„У нашој радној групи су била сва удружења.Оборила ју је група  која је себе назвала  ,,Групом за борбу против медијског мрака. Али замислите парадокс, њихов први захтев био је да се брише Танјуг, и пусте низ воду Политика и Новости !? Па јел се тако бори против медијског мрака. Ко је овде луд? И то све раде њуди из медисјких удружења?Дигне ми се коса на глави кад видим да је неко пре подне  члан Локал преса, а после подне члан НУНС-а. Говорећи даље о  стратегији  Николић је казао да ће подржати добре ствари , као што је  анекс председнице СИНОС Драгане Чабаркапе који се тиче о регионалним сервисима и државном јавном партнерству. Међутим УММР неће подржати  формирање како је рекао некаквих цивилних медија.

 „Не слажемо се никако са цивилним медијима, па нисмо ми војна хунта, ваљда смо и ми цивилни. Шта значе цивилни медији? ”, нагласио је Николић.

Што се тиче саморегулације  Николић је казао да наметање само једне регулације коју не прихвата две трећине медија у Србији.

„Непоходно је више саморегулација. Ми имамо страшан проблем са Саветом за штампу, нећу никог да етиктерим, овде смо да разговарамо као људи. Не може ту да седи група људи чије одлуке не признаје две трећине медија, то је претворено у топузину у рукама неколико људи. Почели су сами да пишу, сами да одлучују, и кажњавају. Саморегулација би онда требало да буде систем за елиминицају медија, ми то нећемо дозволити. Увек сам спреман да разговарам, али ако се овакав рад настави имаћете гомилу тужби. Не може тамо неки чика у Савету за штампу, који је уништио своје предузеће да одлучује о мом и да ме казни или искључи и зове социјалну помоћ звану пројекти. Ми имамо 50 људи и доћи ћемо у Београд да о томе разговарамо уколико покушате на силу да наметнете таква решења, нећемо дозволити да се пређе та линија”, рекао је Николић и закључио:

„Ви који доносите стратегију сносите одговорност како ће медији изгледати јер је половина медија била искључена док сте доносили одлуке. Мени ово ништа не значи, ја сам из пепела направио два медија, али хоћемо поштен договор. Ту смо за сва решења која су у корист медија”, истакао је Николић.

Стојан Марковић испред Локал преса изјавио је да они имају врло јасне ставове везане за медијску стратегију и мишљења је да из те стратегије треба да изађу квалитетне измене и допуне постојећих медијских закона.

Стојан Марковић, фото: РИНА

,,Aко се кроз јавну дискусију не дође до закључка да овај постојећи медијски закон не вреди ни поправљати, ни ти се може поправљати него је потребно доносити нове, па ће онда кроз ове активности, које буду изашле у нацрту медијске стратегије, бити предвиђено доношење нових закона. Ми из Локал преса врло снажно подржавамо саморегулацију и да постоји само једно регулаторно тело у Србији, а не да се саморегулација претвори у синдикализам, па да имамо на десетине синдиката чиме се умртвљује синдикална организација”, рекао је Марковић.

Он истиче да су они као послодавци спремни да уђу у социјални дијалог са неким од синдиката и да дођу до колективног уговора, али само, како је рекао, на добровољној бази и ако постоји заједнички интерес.

,,Ми у Локал пресу процењујемо да постоји заједнички интерес између нас. Ми смо мали и ситни послодавци на локалу и људи који су запослени у нашим медијима, то на неки договорни начин регулишемо. И једнима и другима егзистенција зависи од тога колико ћемо бити сложни и колико ћемо једне друге поштовати у послу који радимо”, сматра Марковић.

Према његовим речима оно због чега је важна саморегулација и зашто је штетна свака намера формирања новог Савета за штампу.

,,Савет за штампу постоји зарад интереса грађана и јавног интереса, да грађани и они о којима пишемо и извештавамо у нашим медијима буду заштићени од нас самих. Да ли постојећи Савет за штампу довољно респектабилан или није, па у свим расправама на којима сам ја до сада учествовао он се истиче као најсветлија тачка у медијској сфери у Србији”, истакао је Марковић додајући да је он један од чланова Савета за штампу и власник медија коме је та иста комисија пар пута изрекла меру због кршења кодекса.

,,Ми смо људи и ми грешимо, али признајемо кад погрешимо и то исправљамо. Трудимо се да их не понављамо. Па ако их и понављамо, онда и треба да не учествујемо у расподели средстава, јер неко ко крши кодекс континуирано не треба да рачуна на паре од пореских обавезника тј. грађана Србије. Зато ми из Локал преса мислимо и предлажемо да право учешћа на конкурсима за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања не могу да имају штампани или он лајн медији који не признају надлежност Савета за штампу”, закључио је Марковић.

Николић; Савет за штампу је скуп ортака и средство за елеминацију  неистомишљеника, против смо такве саморегулације

Гвозден Николић се надовезао рекавши да Стојан Марковић није изнео разлоге због којих је добио јавну опомену.

„Развлачио је месецима дете од двадесет дана по порталу из политичких разлога. Тачно је да смо писали жалбу и тачно је да су људи који седе са вама морали да вам изрекну опомену, то је поражавајуће. Хтели смо да им докажемо шта се ту догађа. Замислите ситуацију, а ту је и моја колегиница да то порврди, када на том порталу освана огроман коментар да су пет новинарки у Гласу западне Србије курве које подводи власник медија”, рекао је Николић. Тада је уследило добацивање николићу од стране  Светлане Којановић из сале након чега се власник ГЗС и њој обратио речима да је и она некада била на челу телевизије „Чачак” која је отишла под кључ.

„Ви о томе треба да говорите и да кажете зашто сте јурили приватизацију након чега је 50 људи остало без посла.Тада сте тврдили да је то сјајно данас кукате а ти људи су остали на улици”, казао је Николић.

Он је касније наставио са репликом Стојану Марковићу, додајући да управо због таквих људи који су заузели неке позиције не прихвата Савет за штампу као регулаторно тело јер он као председавајући Комисије  у више наврата прекршио кодекс на анјстрашнији начин.

„Две трећине медија не верује неким људима који седе тамо и такав Савет је због њих изгубио кредибилитет. Марковић је упропастио и Савет за штампу као што је и све остало чега се дотакао, али да не набрајамо списак је огроман”, казао је Николић.

Новинарка ГЗС Вукица Лазовић и члан УММР јавила се за реч где је рекла да ускоро у западној Србији неће имати ко да спроводи медијску стратегију.

 Вукица Лазовић- језив положај колега на локалу

„Новинара је све мање. Кад се крене од Сјенице па до Горњег Милановца и Љига све локалне телевизије су продате, угашене, радници преко ноћи остали без посла. Да ли је то било добро, сигурно да није. Молба је да се у овој медијској стратегији не занемари положај новинара. Ко год да се одлучи да отвори медији и да се бави продајом или стварањем медијског садржаја и хоће да запосли новинаре, у опште ме не занима како ће да набави паре. Ако хоће да има озбиљну медијску кућу, да се озбиљно бави новинарством мораће да се потруди да испоштује права оних који његову кућу стављају на неку лествицу од један до 10. Језив је положај колега на локалу, раде за мале паре. И у страху да ће остатаи и без тог посла, пристају на разне комбинације, пишу све и свашта, деградирају своју професију и своју личност. Оно на чему моје колеге из УММР и ја инсистирамо је социјлни дијалог. Али са ким? Ко је са друге стране? Оно што ми предлажемо је формирање асоцијације послодаваца која ће имати неке обавезе према својим запосленима. У циљу да се обезбеди један достојанствен статус људима који се баве јако опасним и тешким послом данас. Да се послодавци уведу у неке регуларне токове и да за своје поступке уколико нису добри буду кажњени”, рекла је Лазовић.

Драгана Чабаркапа се сложила са ставом новинарке Лазовић и надовезала да је стање у медијима најтеже у новијој историји српског новинарства, по њој поготову у вези стања запослених, што је све последица медијских реформи у Србији због приватизације.

„Ми смо инсистирали на социјалном дијалогу у медијима на начин на који он фунционише у свим земљама Европе. То значи постојање јаких партнера, синдиката и послодавачке организације. Сва три синдиката која делују на медијској сцени сви заједно имају мање од 10 одсто, што је недовољно да се уђе у социјални дијалог. Зашто новинари напуштају синдикате разлог је приватизација, која их је уништила и десетковала. Нови послодавци нису дозволили улазак у сидикате и оснивање нових. За нас је од великог значаја и потписивање гранског колективног уговора у циљу да новинари не буду робови било ког послодавца”, навела је Чабаркапа.

Горан Рековић из Прибоја представник УММР као и заменик директора „ПП медиа” обратио се присутнима, како је рекао, као мали новинар из мале средина.

Горан Рековић - пола златибора има само три новинара

„У следеће три године ако се овако настави, новинара у рубним деловима Србије неће бити. Пола Златиборског округа има три новинара са којим можете да причате о буџету и јавном интересу, имате два до три која преко удружења грађана нешто ради. То је крај који није покривен, раде га регионални медији преко дописника који пак користе сопствену опрему. Ако се средства не буду равномерније распоређивала, неће имати ко у рубним општинама Србије да имплементира никакве стратегије. Начин финасирања мора да буде избалансиран и да се и локално и регионално испоштујемо макар са један посто”, рекао је Рековић.

Представник УНС-а у Радној групи Нино Брајовић истакао је да је у Нацрт стратегије први пут унета формулација да се на свим нивоима власти обезбеди минимум средстава за суфинансирање медијских садржаја.

Нино Брајовић, фото: РИНА

„Локални конкурси треба да дају предност медијским садржајима који се односе на медије са те територије и тако би се унапредио положај локалних медија и слобода јавног информисања. Сматрамо такође, да све локалне самоуправе, сем великих градова који имају огромне буџете, могу да обезбеде тих један посто што је минимун за суфинансирање медија. Затим ту је и саморегулација где морамо да индетификујемо све играче на медијској сцени као заинтересоване за учешће. Не можемо да дамо монопол организацијама које штите ауторска права па не можемо ни организацијама које се брину о етици јавне речи. Саморегулација треба да буде један од најозбиљнијих основа за додељивање јавног новца кроз пројектно суфинасирање”, рекао је Брајовић.

РИНА