Једно буре у Краљевој винарији сачувало је највредније што је краљ имао, на 15 метара испод земље историја и даље живи 



 
Једно буре у Краљевој винарији сачувало је највредније што је краљ имао, на 15 метара испод земље историја и даље живи
23.12.2020 19:50 | 0 коментар(а)



Топола – Много је винарија у Србији али само је једна Краљева и налази се у српској Тоскани. Ова винарија једна је од најстаријих активних винарија у Србији а настала је давне 1930. године.

 На 15 метара испод земље историја и даље живи, а једно буре сачувало је највредније што је краљ тада имао.

Буре 48 сачувало највреднија вина, фото: ТопПрес

„Винарија је настала на темељима једне од старијих, винарије кнеза Александра, деде краља Александра који је овде имао своју винарију. Виноград и саму винарију  обновио је краљ Александар када је успео да нађе адекватне сорте које ће успети да се одупру филоксери која је тих година харала Европом. Буре број 48 познато је јер је у себи успело да сачува најбоља краљева вина. Наиме, октобра 1944. године када је дошла црвена армија и када је дошло до великог уништавања винских буради, један домишљати сељак из околине Тополе узео је најквалитетнија вина из краљеве архиве и ставио у буре 48.  Када су црвеноармејци ударали кундацима у ове буриће, буре 48 је одзвањало и деловало је као шупље тако да су они поштедели краљевску архиву“, каже за ТопПрес управник Задужбине краља Петра I на Опленцу, Драган Рељић.

Драган Рељић, фото: ТопПрес

 

Према његовим речима, после 1945. године ове флаше враћене су на првобитно место, где се и данас чувају.  Због аманета краља Александра, који је у дворским књигама оставио завештање да се „никада не продају, већ да буду остављена за историју” вина се и даље чувају под кључем.

Богата винотека на 15 метара испод земље и даље се чува, фото: ТопПрес

„Најстарије је „жилавка” из 1921. године, а најмлађе вино је из шездесетих година 20. века. Вина су у флашама израђеним у три величине, са утиснутим краљевским грбом у стаклу. Боце су наручиване из Италије и Чешке, а етикете су ручно рађене и данас због своје крхкости не смеју ни да се додирну. Овде има око  450 боца из периода од 1921. године па све до 1945. године“, казао је Драган Рељић.

У Краљевој винарији постоји и музеј краљеве винарије који представља музеј целокупног српског винарства. На овом месту између осталог чувају се лични поклони Карађорђевића које је династија добила као венчани поклон.

Бурад која је династија Карађорђевић добила на поклон, фото: ТопПрес

 

„Ту су три бурета која су добијена као поклон од народа  који су чинили државу Срба, Хрвата и Словенаца. Када се један владар жени  обично се поклања сабља, коњ, док народи Југославије имали су развијену винску културу и поклонили су винска бурад, овде су три бурета која су требала да буду истих димензија међутим то није испоштовано од стране Хрватске, тако да су на сваком од ових буради написани почетни стихови химне.  У музеју је и даље преса ‘тријумф’ која је у Тополу дошла 1928. године, била је у функцији до осамдесетих година“, рекао је Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра I на Опленцу.

Преса „тријумф“, фото: ТопПрес

Историја виноградарства у Тополи датира још из античког доба. Прве узорке винове лозе у Тополу донели су римљани који су их управо на Опленцу и садили. Од тог времена на брдовитом Опленцу постоје виногради а своје поседе и засаде имали су бројни владари, један од њих био је деспот Ђурађ Бранковић.

ГЗС/ ТопПрес









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


kralj bure istorija vinarija topola

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 108.758.792 посета
Тренутно на сајту: 159 посетилац(a)