западне Европе, Канаду или на Блиски исток, где могу месечно да зараде и до пет својих регуларних плата.

Убедљиво највеће интересовање странци показују за наше медицинско особље, тврде у Националној служби за запошљавање. Само у првих шест месеци ове године 254 медицинске сестре напустиле су српске амбуланте и запослиле се у Немачкој. Према подацима синдиката, у 2015. години земљу је напустило преко 1.000 лекара и сестара, а у 2016. години земљу је напустило око 1.200 медицинских радника са искуством. Највише кадра одлило се из Новог Сада, Ваљева, Вршца, Сомбора, што су осетили и пацијенти лечени у здравственим установама у овим местима.

Дипломе наших средњих и високих медицинских школа и факултета најлакше се нострификују у Немачкој и Норвешкој, те ту и одлази највећи број људи. Око годину дана им је потребно да стекну адекватно знање језика, а дочекује их стално радно место и плата од око 2.000 до 4.500 евра.

- Овде раде за ниске дневнице од око 3.600 динара, неплаћен им је прековремени рад, неисплаћене бенефиције - кажу у Комори медицинских сестара и здравствених радника.

Новосађанка Татјана Зорић (39) већ 12 месеци живи у долини Шварцвалда и има стално радно место медицинске сестре. Требало јој је око 2.000 евра за услуге агенција и 18 месеци да стекне потребан ниво знања немачког језика.

- Радила сам на радиологији и мој крајњи домет била је месечна зарада од 36.000 динара. Након што сам се развела и постала самохрана мајка, била сам суочена са изазовом: да радим најмање два посла како бих прехранила децу и притом да их уопште не виђам или да се отиснем у невиђену авантуру. Засад сам задовољна својим избором - каже Татјана.

Колико је тачно васпитача напустило Србију не води се евиденција јер је ова струка суфицитарна на тржишту и релативно се лако нађе замена. Довољно осликава податак да је само преко једне од 102 регистроване агенције за запошљавање Србију напустило 27 васпитача током ове године.

- У последње време велико је интересовање за нашим васпитачицама на Блиском истоку, где им је гарантована плата од 1.200 евра, што је за пет пута више него што добију у Новом Саду. Традиционално су тражене у Канади и скандинавским земљама. Многе чак одлазе да буду дадиље деци јер тако за неколико месеци зараде више него у вртићима у Србији за целу годину - прича Јованка Агић, власница једне од агенција за запошљавање.

Милена Г. (54) напустила је новосадско обданиште “Радосно детињство” свега неколико година до пензије да би била дадиља једној гастарбајтерској породици у Немачкој. Чека да се приближи на две године од старосне пензије, како би сама себи уплатила стаж.

- Имам смештај, храну и додатних 600 евра сваког месеца. Без тог новца никада не бих могла да платим студије свог сина - каже она.

Возачи најбоље пролазе у Канади, где могу да зараде и по 2.500 евра месечно, а само у једној тури мигрира по 50 возача. Новосадско Градско саобраћајно предузеће остало је тако без преко 90 искусних возача за само две године.

Социолози упозоравају да прича о одливу мозгова има знатно већу тежину од појединачних прича о стандарду и квалитету живота. Процењује се да је Србија од деведесетих до сада изгубила 12 милијарди евра школујући кадар који се отиснуо у свет. Према подацима Светског економског форума, у последњих 20 година најмање је 50.000 високообразованих напустило Србију, а укупан број миграната је процењен на пола милиона људи.

За десет година мањак стручњака

Последице недостатка кадра већ се сада осећају јер је за неке струке, попут вариоца са посебним сертификатима, немогуће наћи заинтересоване раднике у Србији. Предвиђања Српске академије наука су да ће се недостатак високообразованих стручњака драстично осетити већ за 10 година.

Извор: Блиц, Хана Дунђеровић