Нећете веровати, субота 22. јун: Зашто се Срби моле Богу на сваком кораку и како је Чехиња пропевала на српском у сред Златибора

Многе светиње расуте су по побрђу Србије. Данас су многа крсна места и знамења остала мимо путева,

али генерације следбеника и нараштаја нису их заборавиле. Тако недалеко од Котраже у густој буковој шуми, нећете веровати, постављен шведски сто на Треће Тројице где су се окупили мештани, комшије и пријатељ да преломе колач и помоле се Богу. И то је можеде једино место на планети где се нежењама испуњава жеља. Кажу када ћутке дође на то светилиште и пожели да нађе брачног друга то ћему се и догодити, а мештани веле да имају и сведоке.

А само стотињак километар даље у истом дану још једна светковина у славу Св. Тројице. Мештани Голије поносни су на своју богомољу из 12. века код које се на овај празник вековима окупљају, да запевају, наздраве и обоже. За ове људе живот је једноставан и мало им треба да запевају и буду задовољни и срећни чак и када ударају громови, пљушти киша, севају муње па чак и нема струје.

Да се добар глас о нама Србима далеко чује показује и прелепа Силвија Етаброва, рођена Чехиња која пева само на српском језику и то старе народне песме. Након осам година одлучила је први пут да посети нашу земљу. Стигла је на Златибор и одушевила се природним лепотама и гостопримством. А кад је запевала стари хит „Мито, бекријо” у парку „Бели јелен” сви су остали без текста.

ГЗС