У петак, 24. августа, „Вечерње новости“ започеле су објављивање фељтона „Војевање војводе Петра Бојовића“ новинара Драгољуба Гагричића.

Поводом стогодишљице одбране Србије у Великом рату,“Новости“ у 10 наставака доносе зрнца из богатог животописа славног Златарца, најзнаменитије личности Старог Влаха – војводе Петра Бојовића. Аутор је бирао грађу из записа, ратних дневника, часописa, мемоарa, из књига које сведоче о животном путу, али и кључним догађајима и победама Српске војске у шест ратова, од 1876-1918. године.

Читаоци имају прилику да сазнају о путешествију породице Бојовић – од Васојевића до Србије, одласку питомца Артиљеријске шклоле на бојиште, те како је Бојовић, једини команант армије – рањен на првој борбеној линији и како су битке у којима је командовао Првом армијом – код Куманова и у пробоју Солунског фронта - биле посмртно звоно за две монархије: Отоманску и Аустроугарску.

Генерал Бојовић са официрима Штаба Врховне команде 1916. године

Занимљива су сведочанства како је Бојовић два пута био роб: у детињству и под старост, зашто је одликован 41 пут, потом оспораван, па сахрањен без икаквих војних почасти и – деценијама заборављен?!

Војводини биографи, истина малобројни, најчешће заобилазе неке догађаје и одлуке у животу Бојовића, у првом реду његово однос према „црнорукцима“ у „Солунском процесу“ 1917. године, па одбијање да служи окупатору 1941. године, те подршку Дражи Михаиловићу или последњи чин животне драме ратника у 87. години живота.

Редови фељтона (на страницама и порталу „Новости“) подсећају на трагичну судбину отаџбине, војводе Бојовића и војске, као и на дуг повратка на стражу завичаја, али и на чудне путеве нестанка и тешкоће у сакупљању заоставштине.
Негде у позним годинама војвода Петар Бојовић је, кажу, говорио:
- Мој живот, то су наши ратови...

ГЗС