требало да усвоји ускоро, а у ком се помиње и чланство Србије у ЕУ.
Тај лист пише да ће ЕУ као услов поставити решавање отворених питања о границама између Хрватске и Србије, али и Хрватске и Црне Горе. Та питања би требало да се реше, како наводи "Јутарњи" до 2023. и она су услов да Црна Гора и Србија дотада закључе преговоре о чланству у ЕУ и постану пуноправне чланице до краја 2025.
За Србију је, пише лист, важна и порука да ће морати да реши односе с Косовом путем правно обвезујућег документа, за који се у овом документу каже да је кључан за стабилност целог региона и европску перспективу.
У документу су наведени индикативни кораци за довршетак чланства Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године. До краја 2019. године те би државе требале бити фокусиране на испуњење прелазних мера из подручја владавине права.
Србија их има чак 50, а након што се потврди њихово испуњење, ЕУ ће одредити мере за затварање тог поглавља.
Осим тога, до краја те године Србија мора испунити и прелазну меру из поглавља 35 које, иако се зове формално “остала питања”, садржи услов свеобухватне нормализације односа с Косовом
БиХ би до 2019. године требала добити статус кандидата, наравно, ако до тада доврши поступак слања одговора из упитника и Комисија заврши свој део посла. Албанија ће, испуни ли услове, и Македонија ако реши питање имена с Грчком, те 2019. године имати замах у преговорима о чланству.
Година 2023. спомиње се као година у којој би Црна Гора и Србија требале да закључе преговоре о чланству, а Босна и Херцеговина их отвори.
Године 2024. потписао би се Уговор о приступању између ЕУ и Црне Горе, као и ЕУ и Србије, на предлог Европске комисије и уз давање пристанка Европског парламента. Тај би уговор би требало да ратификују све државе чланице на време да би те две државе ушле у ЕУ до краја 2025. године.
Иако је из документа видљиво да су индикативни рокови за довршетак процеса интеграције у чланство у ЕУ јасно наведени само за Црну Гору и за Србију, јер су у овом тренутку водећи у том процесу, у истом се нацрту наводи да је та перспектива отворена за све “партнере” из регије те да и даље остаје заснована на индивидуалним заслугама.
У документу се намерно не спомиње “шест држава”, него “шест партнера”, због Косова које још није признало пет држава чланица Еуропске уније, пише “Јутарњи лист.”
Поменути документ је заправо стратегија Европске комисије названа "Веродостојна перспектива проширења за Западни Балкан", у којој се наводи да ЕУ не жели да увезе граничне спорове између држава региона.
Овај нацрт у који је "Јутарњи лист" имао увид, још је заштићени документ, а коначна верзија требало би да се усвоји и објави у фебруару следеће године, како је најавио у свом годишњем говору о стању Уније председник ЕК Жан Клод Јункер.
Коцијанчић: Да, ради се на томе
Европска комисија још није финализовала стратегију проширења, усаглашавање текста између Европске комисије и земљама чланица је у току, али документ на коме се ради предвиђа завршетак приступних преговора Србије са ЕУ до 2023. године и улазак у чланство до 2025.године, потврђено је Тањугу у ЕУ. "Европска комсија припрема стрегију за успено приступање Црне Горе и Србије као кандидата предводника. Стратегија ће обухватити и цео регион Западног Балкана, а биће усвојена следеће године", изјавила је портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчић.
Извор: Мондо
