Од осам до десет одсто се извози у свежем стању.
Преостала шљива остаје за домаћу потрошњу, при чему се једна количина пласира на кванташким и зеленим пијацама за употребу у свежем стању, док се други део преради за пекмез, џем, мармеладу, слатко...
Српски агроекономиста, професор Миладин Шеварлић каже за "Блиц" да Србија није, ни поред тога што се од највећег дела рода прави ракија, успела да заштити шљивовицу па су то онда урадили други.
- Шљивовица је квалитетније пиће од вискија. Држава није водила рачуна о маркетингу и зато нисмо заштитили наш бренд. Јер, Србија има највећу заступљеност "чачанске" у односу на остале. Али, није направљено истраживање како би се створио препарат који би отерао вирус шарке шљиве. Због тога, рецимо, данас "пожегаче" има само у траговима - казао је Шеварлић.
Због тога што се највећи део рода шљиве препече, Србија је приморана да увози шљиве. Свежа шљива се највише увозила из Италије и Руске Федерације, а највеће количине сушене шљиве увезене су из Македоније и Италије. Према подацима Министарства пољопривреде, процењује се да аутохтоне ракијске сорте, чији приноси осцилирају и лошијег су квалитета плода, учествују са половином у укупном броју стабала.
- У 2016. години увезена је мала количина шљиве, око 688 тона, што је за 34 одсто мање у односу на претходну годину. Од укупне количине увезене шљиве, око 20 одсто је била сушена. Велики је број старих, традиционално подигнутих засада, са густином садње од око 400 садница по хектару и са застарелим сортиментом, чији је принос око 3,3 тоне по хектару. У последњих неколико година све је више модерних засада шљиве, са приносом око 14 тона по хектару - кажу у Министарству пољопривреде.
463.000 тона шљиве био је род у 2016.
78.000 хектара под шљивом
688 тона шљиве увезено је 2016.
Александар Томић, власник "Агранеле", компаније која је последњих година највећи српски извозник овог производа, каже да је највећи проблем настао након подизања цене суве шљиве.
Са наших 10.000 тона произведене суве шљиве, ми смо имали вишу цену него Аргентина и Чиле чија је годишња производња 100.000 тона. Наравно да су купци онда почели приоритетно да купују од њих, а од нас су куповали тек када би суве шљиве зафалило на тржишту - каже Томић.
Паковање суве шљиве од 250 грама, иначе, у појединим светским маркетима кошта и више од четири евра па је јасно да је реч о ексклузивном производу који може донети добру зараду.
"Пожегача" стекла светску славу
"Пожегача" је једна од најстаријих сорти по којој је Србија била позната у свету и захваљујући којој је била највећи извозник шљиве. "Пожегача" је била водећа сорта у бившој Југославији и остала би међу најквалитетнијим да није преосетљива на "шарку". Највећи број стабала "пожегаче" налази се на приватним поседима у ваљевском, пожешком и чачанском крају, а највећи део рода заврши у ракијским казанима.
Извор: Блиц, Н. Божовић, П. Вујанац