који се наслеђује с колена на колено јер и Мирослављев син већ активно учествује у овом послу и планира да настави започету традицију. Како је Србија земља у којој се одувек поштовало и ценило културно наслеђе, игра песма и народно коло фолклор не може да се угаси, а самим тим и овај занат.

"Опанци из Тополе поред наше земље продају се и у иностранству и све су више тражени јер не постоји модел који се носи а да га ми не израђујемо", рекао је Мирослав, поменувши само неке од земаља Америка, Француска, Немачка и многе друге.

Опанци се израђују од јунеће коже која је у основи опанка односно ђону док се горњи део плете од јареће или свињске коже коју Мирослав приватно набавља у Крагујевцу.

"Ово је посао који се ради искључиво ручно, прво се ђон ставља у воду па се на пластични калуп цвикује затим се кроји жељени облик и онда шије остатак", објашњава Мирослав и додаје да је за један пар опанака потребно између 2-5 часова рада па смо схватили да је за овај посао неопходно добро загрејати столицу.

Али Мирослав се не жали каже да је задовољан и да од опанака може солидно да се живи. Цена једног пара креће се између 2.000-4.000 динара зависно од модела. Поред опанака Мирослав нуди и осталу опрему за фолклораше.

"Леп је ово посао, мора да се воли као и све у животу, тешко је треба времена, труда, живаца али љубав увек пронађе пут па тако и у овом послу", задовољно прича овај вредни опанчар са жељом да и његов син буде успешан у овом послу и да стихови "Опанчићи ситан вез дођи мала ал опрез" живе још дуго година у овом крају баш као и овај занат.

Марија Лазаревић/ГЗС