SANJA FRIC POTVRDILA: STUDENTSKA LISTA BIĆE U KOALICIJI SA ĐILASOM,PONOŠOM I MARINIKOM NAKON IZBORA

Mogućnost da se predstavnici bivše DOSOVE  vlasti posle izbora vrate na političku scenu kroz saradnju sa Studentskom listom više se ne

odbacuje. Kandidatkinja i edna od lidera  liste „Studenti pobeđuju“ Sanja Fric potvrdila je da samostalan nastup na izborima ne isključuje pregovore sa opozicionim strankama nakon glasanja.

Gostujući na Televiziji Nova, Fric je rekla da Studentska lista neće ulaziti u predizborne koalicije, ali da bi se o eventualnoj postizbornoj saradnji moglo pregovarati javno i transparentno — pred televizijskim kamerama ili u direktnom prenosu na Jutjubu.

U aktuelnim političkim okolnostima to se pre svega odnosi na koaliciju „Evropska Srbija“, koju čine Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, SRCE Zdravka Ponoša i pokret Solidarnost Gorana Ješića. Taj blok na izbore izlazi odvojeno, ali njegovi predstavnici otvoreno govore o podršci vladi koju bi predvodila Studentska lista.

Đilas je poručio da je cilj njegovog bloka da zajedno sa Studentskom listom osvoji više od 50 odsto glasova, dok je Ješić izjavio da je spreman da podrži studentsku vladu ukoliko budu dogovoreni jasni politički ciljevi.

Formalni sporazum za sada ne postoji, pa nije tačno tvrditi da je koalicija već dogovorena. Ipak, iz izjava predstavnika obe strane jasno je da se mogućnost zajedničkog formiranja vlasti ozbiljno razmatra.

Studentska lista, dakle, na izbore izlazi samostalno, ali to ne znači da bi samostalno formirala vlast. Glasovi njenih birača mogli bi nakon izbora да постану део парламентарне већине коју би подржали и Ђилас, Понош и Јешић — а то је политичка могућност о којој грађани имају право да буду обавештени пре гласања.

 

KO SU LJUDI SA KOJIMA STUDENTSKA LISTA HOĆE DA PRAVI SARADNJU

 

Ljudi okupljeni u koaliciji „Evropska Srbija“ nisu politički početnici, već su godinama obavljali važne funkcije u vreme vlasti Demokratske stranke i njenih partnera iz DOSa.

Dragan Đilas bio je direktor Narodne kancelarije predsednika Borisa Tadića od 2004. do 2007. godine, zatim ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan od 2007. do 2008, a gradonačelnik Beograda od 2008. do 2013. godine.

Zdravko Ponoš bio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije od decembra 2006. do decembra 2008. godine. Nakon završetka vojne karijere, 2010. postavljen je za pomoćnika ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, a potom je radio u timu који je Jeremić predvodio у Уједињеним нацијама.

Goran Ješić bio je predsednik opštine Inđija punih 12 godina, od 2000. do 2012. godine. Potom je od 2012. do 2014. obavljao funkcije potpredsednika Vlade Vojvodine i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u pokrajinskoj vlasti Bojana Pajtića.

Marinika Tepić nije bila funkcionerka prve DOS-ove vlade. Od 2012. do 2016. godine bila je pokrajinska sekretarka za sport i omladinu u Vladi Vojvodine, a kasnije je postala narodna poslanica.

Dakle, precizno je reći da su Đilas, Ponoš, Ješić i Tepić obavljali značajne gradske, pokrajinske, republičke ili vojne funkcije tokom perioda u kojem su Demokratska stranka i njeni partneri imali vlast na različitim nivoima. Nije, međutim, tačno tvrditi da su svi bili funkcioneri prve DOS-ove vlade, niti da su na својим функцијама имали исте надлежности.

 

NAJGORI PERIOD  PO SRPSKI NAROD U OVOM VEKU JE VREME DOSa

Rasturena i prodata Fabrika hartije u Čačaku koja je proizvodila papir za novčanice - Lokomotiva isečena u staro gvožđe. Zapšljavala blizu 500 radnika.

Kritičari nekadašnje DOS-ove vlasti podsećaju da je u vreme njene vladavine kroz sporne privatizacije ugašen veliki broj fabrika, da su desetine hiljada radnika ostale bez posla, kao i da su najviši državni i vojni funkcioneri izručivani Haškom tribunalu. Plate i penzije nominalno su bile višestruko niže nego danas, zbog čega se sada postavlja pitanje da li bi postizborni savez Studentske liste sa Đilasovim blokom značio i povratak ljudi i politike koje građani pamte iz tog perioda.

Na vlast bi ih mogli dovesti samo oni koji su stasali u Vučićevo vreme, oni koji ne pamte redove za benzin, koji su odrasli u jednoj pristojnoj srbiji u kojoj su izgrađeni putevi, škole, brojne bolnice. Povratak na taro Srbiju može debelo kođtati, sem da se ne desi čudo, a to je da ovaj narod usreće neki koji se nisu proslavili ni u čemu, sem uličnom divljanju i maltretiranju sopstvenog naroda.

GZS