Прво на њиву, па опасивање кецеље и за шпорет 



 

Прво на њиву, па опасивање кецеље и за шпорет
30.11.2019 14:58 | 0 коментар(а)



Топола – Цена воћа неизвесна, род такође. Како онда да преживе вредни домаћини који
Мирине чаролије красе сваку трпезу, фото: РИНА

целе године заливају, прскају и беру плодове? Стручњаци кажу – прерада и пласирање готовог производа на тржиште најбоље је решење. Речено је  и учињено, јер не може у Тополи толико воћа родити колико га вредне домаћице могу прерадити. Оне у својим кухињама спремају праве чаролије, које завршавају на њиховима трепезама, али и у продаји.

„Волим да припремам зимницу за своју породицу јер имамо доста воћа тако да је увек било вишка који се не прода у свежем стању и који остане. Да не би пропало ја сам то прерађивала на разне начине, ликер, слатко, џем, компот тако да је за моју децу и нас у кући увек имало тегли у изобиљу, касније сам вишак почела и да продајем. Нема конзерванса, све је домаћи производ, који може да стоји годинама“, каже за РИНУ Мира Радојевић из села Шуме.

Прво је почела са прерадом вишње и то у сок, који је како каже омиљен свима. Касније су у теглама завршиле и кајсије, шљиве.

Данашње домаћице су често у дилеми да ли купити или правити зимницу, фото: РИНА

„Цена свеже шљиве из године у годину варира, и никада ниси сигуран да ли ћеш продати и по којој цени. Свекар пече ракију па и њу продајемо, ја од шљиве правим слатко, џем, са љуском или без уз мало шећера што је права домаћа посластица“, истиче Мира.

Данашње домаћице често су у дилеми да ли да купе зимницу или да је саме припремају, међутим уз Мирине чаролије нема дилеме јер она у својој кухињи прави домаћу зимницу без хемије.

Вредна домаћица из опленачког краја, фото: РИНА

„Све што ја припремам је природно, направљено на једноставан начин, пастеризацијом као што је то некада рађено. То ми је и био циљ првенствено због моје деце и породице, да све буде здраво, укусно и природно, по томе се домаћа зимница и разликује од индустријске јер воће није хемијски третирано или је ту минимална употреба хемије а нема ни конзерванаса“, наглашава наша саговорница и додаје да је уз помоћ пастеризације зимница заштићена од кварења.

„Било да је флаша или тегла загреје се, сипа се припремљен садржај, затвори поклопцем, упакује, покрије природно хлади и траје док се не отвори а то може бити и неколико година. Нема промене, нема кварења како буде тог дана кад се сипа у теглу тако и остаје", прича Мира.

фото: РИНА

Ликери од вишње, малине, купине, слатка од грожђа, шљива, беле трешње, компоти, сокови, џемови, само су део Мириних производа. Ипак, како каже највише се тражи ликер од вишње а ова вредна домаћица открива и како се припрема:

„Вишње се ставе у стаклену теглу или балон, уз додатак шећера, колико вишања толико и шећера и тако се ређа до врха посуде а онда се налије ракијом. Тако стоји 40 дана, повремено се промеша, после тога одлије и сипа у флашице. Стаклена амбалажа је битна јер се на тај начин задржи арома воћа, не може да се поквари нити промени. Процес је једноставан а ја сам га научила од мајке и баке, тако може да се припреми од било ког воћа“.

Мира је прво почела са прерадом вишње, сада за ликерима влада велико интересовање, фото: РИНА

За воћаре је заокружен процес на имању сигурна зарада, јер се воће припремљено на различите начине у теглама може сачувати и неколико година.

ГЗС/ РИНА

 За воћаре заокружен процес доноси сигурну зараду, фото: РИНА

 













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


TOPOLA ZIMNICA PRERADA VOCE POVRCE

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 75.700.900 посета
Тренутно на сајту: 120 посетилац(a)