Брачни пар Мишић у туризму пронашао нову љубав и бизнис

Краљево - Момчило и Верица Мишић, некада житељи Брзана код Баточине, а данас Богутовачке Бање,

по три деценије рада су оставили у Заводима ,,Црвена застава“ у Крагујевцу. Момчило, инжењер машинства, супруга Верица, радница на монтажи аутомобила, ни сањали нису да ће их транзиција и посртање српског гиганта аутомобилске индустрије на почетку новог столећа оставити без посла, и то у годинама које многи сматрају позним за нови почетак. Момчило и Верица нису тако мислили. Имали су чврсту вољу и јасан план да ново занимање и извор прихода за живот потраже у туризму.

,,За недељу дана, од првог доласка у Богутовачку Бању, донео сам одлуку да баш у том `рају за живце`, како бању другим именом многи називају, саградим вилу за смештај бањских гостију. Радове сам започео половином 2007. године, махом новцем из кредита, и већ следеће године примили смо прве госте. Тако је кренуо наш нови посао који сам брзо заволео као да сам се њиме бавио целог живота, како ја,тако и супруга“, казује Момчило.

Благотворна вода и нетакнута природа очарали Мишиће

О Богутовачкој Бањи Верица и Момчило су мало знали, тек толико да лечи многа неуропсихијатријска обољења. Касније су сазнали да благотворна вода даје одличне резултате у лечењу мултипла склерозе, хроничне мигрене, високог крвног притиска, болести органа за варење и кардиоваскуларног система. Брзо су се уверили и у друге вредности и предности Богутовачке Бање.

Вила „Шумадија” у Богутовачкој Бањи, фото

,,Одушевило нас је и бањско окружење које располаже изванредним условима, богом даном природом, чистим планинским ваздухом, кристално бистром реком Лопатницом, чистим потоцима, пространим пропланцима и ливадама с обиљем разноврсног лековитог биља. Близина бисера наше средњовековне културе - Студенице, Жиче, Градца, тврђаве Маглич и живописне Ибарске клисуре, или долине векова, чине цео крај изузетно привлачним и духовно багатим. Све смо то хтели и успели да ставимо на добробит гостију“, прича Верица.

Мишићима је посао ишао одлично. Из године у годину повећавао се број гостију, чак и у последњих пет година од како је у Природно лечилиште и одмаралиште, које је обједињавало рад и организацију Богутовачке и Матарушке Бање, уведен стечај.

,,Бању одржавамо ми који издајемо виле и апартмане, као и мештани па чак и гости, у границама могућности и колико нам је то дозвољено с обзиром на статус бање. И у оваквим условима задовољан сам посетом и зарадом. У односу на прошлу годину, ове године број гостију повећан је за 40 одсто и до краја септембра смештај је код мене користило око 250 гостију“, са задовољством истиче Момчило.

Сви планови везани за Богутовачку Бању

Вила ,,Шумадија“ брачног пара Мишић располаже са комфорним собама и апартманима са 24 лежаја. Урађен је пројекат да већ следеће године почне изградња ресторана за исхрану гостију, јер,како кажу ови амбициозни и вредни домаћини, прошло је време када су гости долазили на одмор и лечење с торбама хране и намирница за десетодневни или дужи одмор или се снабдевали у оближњим продавницама и киосцима. Понуда мора да иде у корак с временом.

Сваке године све више гостију посети Богутовачку Бању

,,Од дражаве и града очекујемо да у што краћем року нађу решење за Богутовачку Бању, јер је овакво стање неодрживо.То је главна ствар. Друго, легално радимо, плаћамо боравишну таксу и порез, и справом се надамо да добијемо бесповратна средства за увођење централног грејања у објекат, наравно уз део сопствених средстава која смо спремни да уложимо“, планирају Мишићи.

Организованом туристичком понудом у некад чувеној ,,Неурон бањи“ тренутно се бави десетак мештана, углавном повратника из иностранства, који су у виле и објекте за издавање уложили велики новац. Многи су одустали када је у лечилиште и одмаралиште уведен стечај. Ако би се статус Богутовачке Бање решио, пре свега добром приватизацијом, могла би за кратко време да се приближи рекордној 1986. години када је у сезони ову бању посетило око 9.000 гостију остваривши близу 70.000 ноћења. Томе се искрено нада и брачни пар Верица и Момчило Мишић.

ГЗС/Миланко Даниловић