Данас је Велика Госпојина

Српска православна црква прославља данас празник Успења Пресвете Богородице,

у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђелском предању, дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.

У српском манастиру Жича, задужбини Немањића са почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

У тренутку смрти Богородице, како је записано, апостоли почеше певати у славу Божију, а сва се соба засијала од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве, не осетивши смртнога бола.

„Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа, према јулијанском календару, победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фрескосликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је, наживела свога сина, као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

По распећу Господа, Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова и углавном је све време до смрти провела у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што прије узме себи.

ГЗС