Како пишу "Новости", уколико општина тврди да нема финансијских средстава за рушење нелегалних објеката, а инспекција је већ издала решење да је објекат изграђен без дозволе, то онда могу да учине и грађани.

По слову закона рушење би требало да плати сам власник, али то често није случај. Због тога, локалне самоуправе преузимају тај посао, а онда новац накнадно потражују од нелегалног градитеља. Међутим, неретко је недостатак новца у општинским касама изговор да се то не учини, па од планираних објеката остају само костури.

Слична ситуација је и у Улици Милована Маринковића у Београду, где су инспектори донели решење о рушењу, али у општинском буџету нису планирана средства. Око 130 комшија, који су потписали петицију, спремно је чак и да финансијски учествује у уклањању објекта.

"Проблем је што се у овом случају не зна ко је инвеститор, јер се он води као Н. Н. лице. И ако бисмо платили рушење, ми не бисмо имали од кога да тражимо да нам врати новац. Овде је закон у више наврата прекршен и за то су запрећене казне од пет до осам година затвора, али пошто је инвеститор непознат, испада да не може да буде кажњен", објашњава за "Новости" станар Миливоје Зечевић.

У ресорном министарству напомињу да члан 171 Закона о планирању и изградњи прописује да решење о уклањању објекта или његовог дела, обавља републички, покрајински, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове грађевинске инспекције.

Уколико се на рушење одлуче сами станари, онда ће помоћ пружити и полиција како би се омогућило извршење решења о уклањању објекта. Цену рушења диктира врста градње, па је тако уклањање старих кућа од 10 евра по квадрату, док се квадрат зграде и осталих сложених објеката од армираног бетона уклања и за 100 евра.

Извор: Новости