у народу познат као Врбица.

Ова светковина се обележава последње недеље Часног поста и посвећена је успомени на васкрсење Лазара и на свечани улазак Христов у Јерусалим.

Врбица је за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско".

На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља ритуал благосиљања врбе. Врбове гране које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља Исуса Христа на уласку у Јерусалим.

Према предању, Лазар је, као кипарски архиепископ, живео још 30 година по васкрсењу, проповедајући хришћанство. Православни верници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону цркве, почиње службама бдења у навечерје Цветне недеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.

Тај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус Христос васкрсао Лазара из гроба. Врбица је увек суботом, дан уочи празника Цвети, који је недељу дана пред Васкрс.

Обичај је у нашем народу да деца на овај дан носе и звончиће око врата, што симболично представља поздрав Христу, који је улазио у Јерусалим. Тада се у српским православним храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима.

Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Глас западне Србије