што су годинима стварали, а Ратко Богићевић из села Доњи Дубац остао је без крова над главом. Услед поренутог клизишта евакуисан је и сад борави код стрица и кума, а до кад ће моћи тако - ни сам не зна.

Како то изгледа кад се цело брдо покрене и руши ка кући и окућници, испричао је Ратко кроз сузе.

"Језиво и страшно, то је било страхота гледати", каже овај Драгачевац у изјави за агенцију РИНА.

Покренуто земљиште зауставило се на метар удаљености од улазних врата, а питање је тренутка кад ће се срушти цела кућа.

фото: РИНА

"Ја сам био напољу у том тренутку, падала је огромна киша и покушавао сам да склоним неке ствари кје су се затакеле испред. Међутим, кад сам се окренуо одједном сам видео да се цело брдо покренуло и креће ка мени. Дрво је пало на кућу и урушило кров", каже Ратко и додаје.

"Кућа цела клиза, нисам безбедан да живим овде, зато сам и отишао код најближих, јер сваког тренутка све може отићи низбрдо у провалију", прича Ратко.

У овом домаћинству нема ни струје ни воде, а приликом клизања тла Ратко је покушавао само да спаси механизацију јер је то све што има.

"Трактор је једино превозно средство којим се може стићи до моје куће. Сада је пут сав у живом блату, тако да се мора пешке. Овде ми је остала стока, морам да дођем да их нахраним. Овце и пас не знају да је ванредна ситуација и да им је газда остао без куће", рекао је док у рукама носи хлеб намењен животињама, идући кроз шуму и блатњав макадам.

Фото: РИНА

Овај човек у домаћниству живи сам, за својих 46 година сахранио је брата, сестру, оца и мајку, а данас је остао и без куће. Он не жели да напусти своје родно огњиште, али тло на којем је кућа саграђена није безбедно, па једино решење види у пресељењу на суседно имање које се продаје, а за које му треба неколико хиљада евра које тренутно нема.

"Комшија продаје имање близу мое куће. Ту бих могао да се скућим, не могу да идем далеко, јер овде ми се налази то мало земље коју обрађујем, животиње. Значило би бар кад би нека механизација дошла и прочистила пут да ја могу поново трактором прићи до куће", прича Ратко.

РИНА