коме је примарна производња млека. Стога радни дан ове вредне жене траје дуже од уобичајеног радног времена.

„Устајем у пола шест, прво идем у шталу, имам 14 крава и шест јуница, намирим стоку, овце, кокошке, свиње и испраћам моје укућане, на посао и у школу. Припремам ручак и свакодневно сам кући јер сточарство, односно производња млека захтева свакодневно ангажовање”, каже Зорица за Агропрес.

Иако је већина мештана одустала од сточарства и производње млека, Зорица тврди да пољопривредна производња може бити профитабилна јер је недостатак радне снаге надоместила механизација, а производњу млека усавршила најсавременија опрема.

Село хвали и у селу живи, фото: Агропрес

„Имамо млековод, директно млеко иде у лактофриз, велико је олакшање у односу на раније док је мужа била ручна. Дневна производња млека је око 250 литара, откупна цена је 34 динара по литру плус премија седам динара. Цена млека у односу на литар нафте највећи је разлог што су у окружењу сви одустали од производње млека. Пре десет година, цена му је била као и данас 34 динара, а нафте 54. Данас са ценом нафте од 170 динара и овом откупном ценом млека тешко да могу да се покрију трошкови”, наводи Зорица.

Марковићи за потребе исхране стоке, 20 крава, 24 оваца и свиња, обрађују 30 хектара земље и имају сопствену мешаону у којој производе концентрат за сву стоку. Недостатак радне снаге надомешћују механизацијом без које данас, како тврде, нема пољопривреде.

„Од механизације имамо скоро све, четири трактора, два комбајна, камион, прикључке и фали нам берач за кукуруз и то ћемо купити у скорије време како би га крунили директно са њиве. За сада, успевамо да се одржимо, захваљујући субвенцијама јер оне су нам чиста зарада, по грлу, по литру млека, као и код оваца. Ако нису уматичена грла, нема сврхе бавити се сточарством”, истиче Зоричин супруг Мирослав за Агропрес.

Пољопривредно газдинство Марковић води се на Зорицу, а због чега је тако, објашњава управо Мирослав.

Зорица и Мирослав Марковић, фото: Агропрес

„Јесте ретка појава да се домаћинство води на жену, конкретно у мом домаћинству, супруга је стуб куће и њено радно време је од јутра до вечери. Она одржава не само породицу, већ комплетно домаћинство и њена је првенствено заслуга за све што смо постигли”, рекао је Мирослав за Агропрес.

Зорица је цео живот живела на селу и тврди да га никада не би мењала за било који град у Србији.

„Ја сам сама себи газда, могу да устанем када ја хоћу, да одморим када пожелим, завршим своје обавезе увек на време, без јурњаве и без стресова. Немам газду, не зависим од туђег расположења и водим се тиме да уколико си вредан, на селу можеш да будеш домаћин, поготову у данашње време када вам је доступна механизација”, каже Зорица додајући.

Агропрес/ГЗС