Другог светског рата 1944. године спасили 512 америчких авијатичара и помогли им да се евакуишу са територије под окупацијом Немаца, срели су се недавно у Прањанима на обележавању 75 година од операције Халијард и поделили успомене својих очева како би склопили пуну слику о људској страни једне од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија у историји ратова.

Помешаних осећања, јер се први пут налазе на месту где су њихови очеви скривани неколико месеци а о њима бринуле сеоске породице које су свесно ризиковале своје животе, потомци из САД исказали су захвалност и поштовање обичном српском човеку, херојима који су то постали због своје хуманости.

Гари Кол, најстарији син преминулог поручника Роберта Кола, једног од 512 пилота који је спашен у операцији Халијард, причао је за Тањуг како је почаствован што је у Прањанима и што је део манифестације која подсећа на херојска дела наших предака.

Срећан је, рекао је, што је напокон могао да боље упозна народ који је спасио његовог оца и његове саборце.

"Отац ми није много причао о целој тој операцији, умро је када сам ја био млад, а ја у то време нисам најбоље могао да разумем шта се дешавало и колики је значај имала цела та операција и спашавање", казао је Кол.

Највише је каже, о томе сазнао од своје мајке, која сада има 96 година.

За породицу Кол, како је испричао Гари, посебно место целога живота су имале српске породице и цео српски народ, који се несебично жртвовао да спаси и помогне свим америчким пилотима.

"Моја мајка нам је прричала о томе, а када се појавио интернет, тражили смо више информација и пронашли смо да постоји и књига ’Незаборавних 512’, из које сам сазнао много више", наводи Кол.

Гари је испричао занимљив детаљ, који причу о његовом оцу чини занимљивијом од прича других пилота - а реч је о односу пуковника Роберта Кола и Драгољуба Михаиловића.

"Мој отац и генерал Драгољуб Михаиловић су делили узајамно поштовање и били пријатељи", каже Гари Кол.

Сарађивали су од почетка Операције Халијард, а као знак посебног пријатељства разменили су и прстење.

"Прстен који је мој отац добио од Михаиловића и данас чувамо у породици и веома смо поносни на њега, али прстен који је наш отац дао Михаиловићу, не знамо где је", каже Кол.

Он не зна тачно о којој врсти прстена се ради, али је чуо од мајке да је реч о средњошколском прстену његовог оца.

"Волео бих када бих могао да нађем тај прстен", казао је Гари који се нада да је прстен и даље у Србији.

Гари је са супругом и два брата по први пут у Србији, а у Прањанима су одсели у кући породице која је бринула о његовом оцу и његовим колегама.

"Као да се вратило време од пре 75 година - иста кућа, потомци оних који су га спасили, водили рачуна о њему, хранили и њега и друге....", прича Кол.

Посетили су каже и Београд како би боље упознали земљу и народ, тако важан за њихову породичну историју.

"Уживали смо и у Београду, сви су гостољубиви и опет ћемо се вратити, ово је било наше животно путовање и веома емотивно искуство", напоменуо је он.

И за Миливоја Радића, сина једног од оних који су спашавали америчке авијатичаре 1944. године, обележавање 75 година од тог догађаја била је прилика да подели успомене на свога оца, али и целу операцију.

Његов отац је био капетан прве класе Југословенске војске у отаџбини и приликом пада једног од тих авиона спасао је 10 авијатичара.

Нажалост, један од пилота је преминуо и сахрањен је по православним обичајима, а деветорицу је Радићев отац сакрио у породичној кући у Бачини, где су провели два месеца.

Након два месеца, пилоти су транспортовани у Прањане, одакле су евакуисани у Америку.

"Врло мало сам знао о тој операцији, јер се у то време није причало о томе. Сазнао сам када је моја мајка била код мог ујака у Канади и сазнала да је објављена књига о тој операцији и улози мог оца у њој", казао је Радић.

Његова мајка није смела да донесе књигу у Србију, али је извукла из ње једну слику и писмо које је његов отац упутио генералу Михаиловићу у којем га је обавестио да је спасио девет авијатичара.

"То писмо са оригиналним потписом мог оца је из те књиге, као и слика на којој су моја мајка и мој старији брат", прича Радић.

О свему што се дешавало од августа до децембра 1944. године сазнао је 1976. године, након смрти оца, тако да причу "из прве руке" никад није чуо.

"И мајка је слабо причала о тим догађајима, крили су то од нас, јер су на тај начин хтели да нас заштите. Данас, када се све то обележава, помешана су ми осећања и једино што могу да кажем јесте да је правда спора, али достижна", казао је Радић.

Операција Халијард, у Србији позната под називом Ваздушни мост, била је највећа операција спасавања оборених америчких и савезничких ваздухопловаца икада, а спашавање је организовано од августа до децембра 1944. године, са писта направљених у руралним деловима окупиране Србије.

Преко 500 ваздухопловаца је евакуисано из Прањана, захваљујући несебичној подршци српског народа, који се бринуо о ваздухопловцима и изградио писту како би омогућио њихово спасавање.

Евакуацију савезничких пилота извела је авијација САД у сарадњи са Југословенском војском у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића.

Та операција сматра се за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија у историји ратова.

Танјуг / ГЗС