обезбеђење ценовне и финансијске стабилности, уз подршку даљем расту и развоју привреде, запослености као и повољном инвестиционом амбијенту.

Након релативно високог раста бруто домаћег производа (БДП) у првом тромесечју који је међугодишње износио 4,4 одсто, сличан темпо раста од 4,0 одсто настављен је и у другом кварталу, што је више од предвиђања Народне банке Србје (НБС) из маја, изјавила је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

Она је на данашњем представљању августовске инфлације навела да ће већи раст од процењеног највероватније компензовати очекивано успоравање привредне активности у остатку године, због погоршаних изгледа глобалног привредног раста и јачања рецесионих притисака у зони евра.

Инфлација би могла да достигне врхунац у септембру

Гувернерка је оценила да ће из сукоба у Украјини једино Европа изаћи слабија и то дугорочно може бити проблем са којим ће се Србија суочавати јер највећи део нашег извоза иде у Европу а највисе инвестиција долази из Европе.

Она је на августовском представљању инфлације навела да су се од претходнг извештаја материјализовали неки кључни ризици из међународног окружрења што се није одразило на бруто домаћи производ али јесте на инфлацију.

Инфлација у септембру износиће око 14 одсто, а у месецима до краја године око 11 до 11,5 одсто

Према пројекцијама Народне банке Србије инфлација у септембру ће достићи врхунац од 14 одсто а од октобра ће наставити да пада и у месецима до краја године ће се кретати око 11 до 11,5 одсто, речено је на данашњем представљању извештаја о инфлацији.

На инфлацију, како је речено, највише утичу цене енергената, а према изнетим глобалним подацима неке врсте угља су од почетка године поскупеле за 140, а друге и за више од 200 одсто.

ГЗС/Танјуг