како да прехране бројну чељад, доноси Политика у штампаном издању.  

- Због вируса нема свирке, нема посла, нема пара, нема чега нема – каже за „Политику” Бојан Ристић, капелник из Владичиног Хана, двоструки победник Сабора у Гучи са својим оркестром.

Он је један од покретача предлога како да се у овој тешкој и за трубаче сушној години помогне музичарима са српскога југа и ту молбу доставио је управи Сабора зачетог 1961. године који се, овог лета, по први пут од тада, неће одржати због епидемије. Председник општине Лучани и Саборског одбора, Миливоје Доловић, проследио је трубачку молбу министру културе и информисања Владану Вукосављевићу, наводећи:

„Општини Лучани са апелом за материјалну помоћ обратили су се капелници трубачких оркестара који редовно учествују на Драгачевском сабору у Гучи. У допису детаљно образлажу услове у којима тренутно обитавају, и разлоге због којих траже материјалну помоћ. Молим вас да размотрите могућност за помоћ оркестрима и њиховим породицама, пошто је традиционални Сабор ове године отказан, због епидемије”.

- Надали смо се и радовали овогодишњем Сабору као једином извору прихода после више месеци, али смо отказивањем приредбе дошли у неиздрживу ситуацију, многи трубачи данас не знају како ће прехранити укућане. У многим државама владе помажу уметницима да преживе ову катастрофу, а ми смо ослоњени једино на Сабор у Гучи који нас окупља 60 година – истиче Бојан Ристић.

Трубачи из Врања, Хана, Сурдулице, Бојника и Загужања сами су саставили мерила о томе ко би могао да тражи помоћ за прехрану. То су трубачи што у претходне две деценије имају најмање десет учешћа на Сабору, да су барем пет пута били финалисти, да су најмање једаред свирали у финалу у раздобљу 2016 – 2019. и да имају бар једну награду на финалу.

- Све ово, наравно, требало би да буде омогућено нашим пријатељима, трубачима из ужичког краја и Драгачева који су свирали на Сабору, а сад су вољом природе без посла и прихода – напомиње Ристић.  

Музичари најбоље знају да без весеља нема зараде. Кад нема Сабора, у Гучи неће бити ни доктора Баје. То је надимак завичајца др Душана Миливојевића (70) Баден Виртенберг који је 40 претходних година  увек одседао у соби 205 гучког хотела „Златна труба” и тај кључ вазда је био остављен за њега. Хотел је 2011. морао да буде затворен због пада у стечај, али то није обесхрабрило доктора па је из Немачке позвао Чачак и дописника „Политике” замолио:

- Не знам како, али заврши ми да ја спавам у мојој соби.

Стицајем околности, суд је одоборио стечајном управнику да кухиња и тераса хотела раде за време 51. Сабора, па није био проблем примити на конак и једног госта из Немачке.

Држи ординацију у главној улици Штутгарта, Кенингштрасе, и јавио нам се из Баден Виртенберга, разочаран:

- Ове године ни ја нећу доћи. Разумем да је ово виша сила, али шта да радим у Гучи кад нема Сабора? - казао је др Миливојевић за наш лист.

ГЗС/ Политика (Г. Оташевић)