Сарадња Агрономског факултета у Чачку и „САВЕМА иновације“ – агенције из Чачка: може ли гел да одбрани кајсије од мраза 



 

Сарадња Агрономског факултета у Чачку и „САВЕМА иновације“ – агенције из Чачка: може ли гел да одбрани кајсије од мраза
18.01.2020 14:56 | 0 коментар(а)



Чачак – Воћари на побрђу у селима северно од Чачка, чувени по производњи кајсија, већ
Детаљи са огледа у Горњој Горевници, фото: др Иван Глишић

децнијама с раним пролећем устају запитани да ли им је у само једном мразовитом јутру студен уништила сав род.

Научни истраживачи Агрономског факултета у Чачку испитују и у контролисаним условима и у воћњацима примену фригогела и покушавају да докажу да је тек заметнуте плодове могућно заштитити од погубних пролећних мразева, применом фригогела.

Фригогел је, иначе, производ Сретка Попадића, иноватора, који одличну сарадњу са Агрономским факултетом из Чачка остварује кроз бројне активности.
Микроогледи су постављени и реализовани у реалним условима (Челарево, Сјеница, Топола...). Један од огледа је био и у селу Горња Горевница девет километара северозападно од Чачка а посматране су четири сорте кајсија: Голдрич, Цунами, Мађарска најбоља и Фарбали. Извештај је, после огледа постављених према Сретковим препорукама, а спроведених са студентима Агрономског факултета Михаилом Савићевић из Липнице и Милошем Богдановић из Трбушана, сачинио др Иван Глишић, доцент Агрономског факултета у Чачку, наводећи...

„У фенофази цветања и прецветавања кајсије на наведеном локалитету најављен је мраз за период од 26. до 28. марта 2019. године.

У крошњу једног од стабала постављен је термометар који може да мери температуру и влажност ваздуха, као и да забележи највишу и најнижу температуру у претходна 24 сата.

Третирање `фригогелом` обављено је моторном прскалицом у уторак 26. марта око 17 сати. Третирана су четири стабла, по једно од сваке сорте, а поред њих код сваке од наведених обележено је по једно стабло као контролно, које није прскано.
Следећег јутра очитано је да је најнижа температура 27. марта била – 1,4 Целзијуса.
Третирање је поновљено и 27. марта предвече, око 18 сати.

Следећег јутра очитано је да је најнижа температура 28. марта била – 2,2 Целзијуса.
После неколико дана обављен је први преглед, а две седмице касније и други”.
Ево шта да Глишић наводи у закључку овог огледа:

Детаљи са огледа у Горњој Горевници, фото: др Иван Глишић

„1. Неопходан је велики утрошак средстава. Третирана стабла стара су пет година, нормално развијене круне за тај узраст. Отприлике су два стабла квалитетно попрскана са 15 литара `фригогела` (једна прскалица). При густини садње од 500 стабала по хектару, утрошак средстава у засаду ове старости био би 3.750 литара по хектару. У пуној родности утрошак би се кретао од 7.000 до 10.000 литара по хектару.
2. Ништа негативно по прскалицу, дизне...Препарат не запушава дизне, добро се распрши у ваздуху до најситнијих капи, лако се на крају опере канта (резервоар).
3. Ефекат `фригогела` као средства за заштиту од мраза није могао бити утврђен јер су контролна стабла донела одличан род (није било штете од мраза). Температура од – 2,2 Целзијуса јесте по теорији могла да изазове оштећења при прецветавању, али се поставља питање колико је било трајање ове температуре. Такође, забележено је да је током обе ноћи са температурама испод нула степени влажност ваздуха била веома ниска (35 – 45 процената).
4. `Фригогел` не омета опрашивање и оплођење. `Фригогел` је нанет на цветове сорте фарбали у пуном цветању. Мађарска најбоља и Цунами тада су биле у фази прецветавања, док је Голдрич прецветао. Третирано стабло Фарбалија је било пуно плодова, што значи да је опрашивање и оплођење протекло одлично, односно `фригогел` примењен у пуном цветању кајсије није неповољно утицао на протицање фенофаза опрашивања и оплођења”.

Детаљи са огледа у Горњој Горевници, фото: др Иван Глишић

Иначе, по студији професора др Бранислава Влаховића са Пољопривредног факултета у Новом Саду, укупан број родних стабала кајсија у Србије јесте 1,6 милиона, а принос по дрвету 15 килограма. Србија је десети светски произвођачи кајсија, а сваки десети произвођач кајсије у Србији је из чачанског краја.

Огледи са применом фригогела у заштити од мраза ће се наставити и у 2020. години.

ГЗС















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


cacak kajsije zastita agronomski fakultet dr ivan glisic

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 79.849.575 посета
Тренутно на сајту: 149 посетилац(a)