“Мученица“ тече највише на црно 



 


“Мученица“ тече највише на црно
13.10.2014. 14:58 | 0 коментар(а)



У Србији се годишње произведе 20 до 30 милиона литара љуте ракије и још толико меке шљивовице, говоре

Печење ракије у Србији, фото Новости

подаци стручњака из чачанског Института за воћарство. Ове године ће се испећи за око 30 одсто мање, јер су и приноси шљиве умањени. Ракија ће бити лошијег квалитета, због мањка шећера у плодовима.

Процењује се да у Србији има 244.000 хектара, са око 49 милиона стабала шљиве. Просечно се убере око 600.000 тона „пожегаче“, „стенлеја“, „чачанске лепотице“, „ране“. Од те количине тек десет одсто се на домаће и страно тржиште пласира као стона шљива. Све остало иде за прераду - највише, око 80 одсто, у казане за печење ракије!

Стручњаци истичу да није лоше остављати шљиву за ракију, али када би се производила контролисана висококвалитетна, врхунска ракија, која би била заштићена и брендирана.

Ретко ко зна да је српска шљивовица у време прохибиције у Америци била у рангу са вискијем и коњаком, и по цени и по квалитету - рекао нам је др Раде Милетић, истакнути стручњак Института за воћарство у Чачку. - Поједини српски домаћини и сада производе ракију одличног квалитета, али се ту ради о мањим количинама, са којим не може озбиљно да се изађе на тржиште. На томе би требало озбиљно да се поради и да се направи српски бренд, који ће бити препознатљив у свету.

Данас се у Србији у више од 90 одсто случајева ракија производи неконтролисано. Закон о производњи ракије, који је донет пре неколико година и који прописује да произвођач мора да има технолога, посебан уређај за печење ракије..., није са одушевљењем дочекан међу произвођачима српске мученице. Они веле да би, уколико би поштовали закон, трошкови само једног литра ракије, у које улазе услуге технолога, акцизна маркица, порез, књиговођа, достигли цифру већу од 450 динара, па тако не би имали коме да је продају.

- Деценијама печем ракију онако како су ме учили моји преци - каже Свето Л. из Драгачева. - Сваке године испечем око хиљаду литара и стављам је у храстову бурад, где одлежи најмање две године. Већу количину продам на београдском тржишту. Долазе људи до куће, сипају у балоне и терају. Цена је 500 динара по литру. Где та ракија завршава не знам. Ваљда по београдским кафанама.

Српска "мученица", фото Новости

Произвођачи истичу да је Закон о производњи ракије, уместо да уреди ову област, заправо допринео појави куповине ракије на „црно“, те предлажу да се што пре мења, или да им се обезбеде повољнији услови за производњу. Регистровани произвођачи истичу да би прво требало да се измени акцизна политика, јер, рецимо, 13 фунти је потребно да се литар ракије извезе у Енглеску, док се акциза за увоз вискија у нашу земљу плаћа тек један евро.

- Ракија је племенитије пиће од вискија, вотке или било код другог жестоког пића и зато нема разлога да литар ракије кошта испод 15 евра - казао нам је Предраг Предо Продановић, један од најпознатијих произвођача ракије у Србији, који сваке године извезе више од 1.000 боца „Јеличког дуката“. - Чашица моје ракије у ресторану у Хановеру кошта девет евра, док се чашица некакве ракије у чачанским биртијама служи за 30 или 40 динара. То је показатељ колико ми ценимо своје национално пиће. Закон треба да озбиљније штити произвођаче и забрани да у српске кафане ракија долази нелегалним токовима.

Ујам два литра по казану

Ових дана широм западне и централне Србије казанџије, власници уређаја за дестилацију, иду од села до села и од домаћина до домаћина који немају лампеке и пеку ракију. Ујам за један казан ракије је два литра љуте ракије.

В. Илић, Новости













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 82.499.369 посета
Тренутно на сајту: 67 посетилац(a)