и посвећеност, већ две године ради најмлађи обућар у Сјеници и Рашкој области

По доласку у овај градић, познат по богатој историји, природи о којој светски новинари пишу само хвале и јединственој гастрономији, довољно је да питате пролазнике где је радња „Код Нука“ и они ће вас са осмехом упутити у свет ципела Сеида Тандира (30), познатијег под надимком Сејо.

Тим истим послом бавили су се и његов отац Нусрет, деда Селим и прадеда Јусуф, а најмлађи Сеид је дражи и чар поправке и израде ципела открио недавно. Мада је као дечак радо проводио време са оцем у радњи помажући му колико је могао, тек у 28. години постао обућар. Игром судбине, то се десило непосредно пред очеву смрт, који му је пренео све своје знање и искуство.

Данас ову радњу посећују муштерије свих генерација, а Сејо је поносан што ципеле и чизме, његових руку дела, носе Сјеничани и Пазарци, али и љубитељи кожне обуће из иностранства.

Фото: принтскрин

Током посете новинара сајта "Приче са душом" Сејо је завршавао пар ципела за једног господина из Беча, а један други човек који носи број 48 поручио их је овде, јер у продавницама, у тој величини и са таквим квалитетом не може да нађе оно што жели.

“У мојој породици сви су се бавили овим занатом, а ја сам га заволео тек после једне телевизијске емисије. Гледао сам како један обућар из Лондона ручно прави обућу само по поруџбини и искључиво за познате личности, па ме је то инспирисало да направим нешто слично овде у Сјеници. Чак је и машина из емисије била марке Сингер, баш онаква какву је користио мој покојни отац. Обућар је тада рекао да само она може да уради савршен штеп “, присећа се Сеид.

Отац му је све објаснио - како се узима мера, како се кроји кожа, како се праве шаблони.

“Гледао сам у њега као што сам пре тога гледао у телевизор са којег је ишла емисија. Шивење ми је ишло тешко у почетку, али уз више искуства и рада све је дошло на своје место”, каже он.

У његовој радионици све је аутентично као у време када је ту радио Сеидов отац. Алат, сто, тезга, столице, радио-касетофон, па и крека (пећ на пиљевину и угаљ) чувају дух некадашњег времена.

На питање новинара да ли је истина да жене посебно воле да дођу у ову радњу и донесу ципеле, не само због квалитетног рада, већ зато што је обућар млад, леп и згодан момак, Сеид скромно одговара:

“Људи воле да виде када је неко млад у старом занату. Трудим се да сви буду задовољни. Кад некоме ручно израдим ципеле, цена ми није на првом месту, већ утисак и задовољство које видим на лицу када их обује. Тада ми је срце пуно!”

Пошто затвори радњу, одлази кући код жене и деце, а затим у Рукометни клуб Сјеница где ради као тренер. До 2013. године био је професионални рукометаш и играо за РК Босна, РК Сјеница и РК Пећ, а онда је због повреде напустио каријеру и постао тренер.

Фото: принтскрин

У браку је са Ирином, Рускињом која се због љубави из родног Рјазања са 800.000 становника преселила у малу Сјеницу. Имају двоје деце.

Извор: Приче са душом