Калипољски јунаци – Битка која је заувек зауставили Tурке да пређу Јавор 



 

Калипољски јунаци – Битка која је заувек зауставили Tурке да пређу Јавор
26.07.2016. 08:57 | 5 коментар(а)



Ивањица/Нова Варош - Србија је све до 1876. године била вазална - зависна кнежевина и плаћала је Турској годишњи данак. 1876. године Србија је повела борбу за независност.

Тај рат у народу назван је “Јаворски рат”, јер су се најтеже борбе водиле у нашем крају, на планини Јавор. 
Српске војске на Јавору било је око 35 хиљада, са 50 топова. Турска војска била је бројно већа и боље наоружана. Имала је боље пушке, топове и бољу опрему. 
Турском војском командовао је Омер паша и Мехмед Али паша, а српском је у почетку командовао генерал Зах. 
Битка је отпочела у 11. часова 6. јула на Ивањдан 1876. године на Калипољу, недалеко од Јавора. Трајала је до 18. часова увече. Српска војска је тешко настрадала. Погинуло је око 7 хиљада војника, а много више од тог броја је рањено. И Турака је изгинуло и рањено скоро толико. Првог дана борбе рањен је генерал Зах. Пренет је у Београд, где му је одсечена нога. 
Изгинули српски војници на Калипољу пренешени су на Јавор и ту сахрањени. Гробље на површини од 1,5 хектара било је лепо уредјено све до последњег рата. Обновљено је и уредјено деведесетих година прошлог века, а пре извесног времена отпочела је и изградња цркве у оквиру спомен костурнице.

У тренуцима када српска војска прелази у расуло, команду преузмима по својој иницијативи, чувени јаворски јунак мајор Михајило Илић. Са својом бригадом прво заводи ред у деморалисаној војсци. Команданте других бригада силом приморава да се ставе под његову команду. Уводи ред и враћа морал и код војске и код старешина. Доноси смелу одлуку да заобилазним маневром преко Катића, Пресеке, Чемернице и Штиткова, задје Турцима за ледја и отуда их нападне. Иако је то изгледало неостварљиво, његов план се у потпуности испунио. "Заобидје Турцима за ледја чак до Јанкова врха и отуда их нападне. У турској војсци настаде паника, каква се не памти у историји ратова". Бацали су оружје, спрему, одело и панично бежали, ни сами не знајући куда беже. 
Убедљива победа била је на српској страни. Требало је само још дан - два и цео Санџак био би у српским рукама. Али 24. августа, у једном кратком окршају измедју Јанкова и Василина врха погинуо је храбри Илић у својој тридесетпрвој години живота. 


Народ моравичког краја подигао му је споменик на Јавору, на гробљу јаворских јунака, 1907. године. 
Примирје које је у медјувремену постигнуто, прекинуто је већ у фебруару 1877. године и опет су настављене борбе, али више нога турских војника није прешла преко Јавора.

Извор: Увац.орг

 











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (5)

  • Vizija      | 27.Jul 2016.11:11 h

    Prava šteta i zlo, je što većina komentatora razmišlja srcem a ne glavom. Oni ne vide više od nosa a ne deceniju dve ili Vek ispred seba. To je ono što brine normalnog Srbina.Mi smo narod koji već dvesta godina gubi dok svi oko nas dobijaju. Ko je tu kriv? Pa mi normalno.
  • Pitagora      | 26.Jul 2016.12:44 h

    Odličan članak. Sve čestitke autoru.
  • MILOS OBILIC      | 26.Jul 2016.09:35 h

    BRAVO GVOZDENE TO TREBA DA ZNA SRPSKI NAROD I SRPSKA OMLADINA U SRBIJI A NE DA GLEDA RIALITI PROGRAM
  • SRB      | 26.Jul 2016.09:18 h

    Cuveni major Ilic, slava mu i hvala i njemu i njegovim junacima
  • jhioho      | 26.Jul 2016.09:09 h

    Ovako tendenciozni tekstovi nisu baš korisni budućum generacijama. Zašto? Pa oni samo produbljuju jaz koji se kopa evo već 25 godina. Tako da međunacionalno stišavanje po pitanju suživota nije još na vidiku. To nije dobro. Zaboravljate da je ovo ovde Balkan.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 71.530.494 посета
    Тренутно на сајту: 100 посетилац(a)