Како да највише зарадите на органском воћу и поврћу 



 


Како да највише зарадите на органском воћу и поврћу
28.06.2018 10:44 | 0 коментар(а)



Тајна за успешну оргаску производњу воћа и поврћа није само налажење најисплативије врсте, већ ширрока понуда и сезонско смењивање воћа и поврћа,

како би продаја ишла преко целе године - кажу произвођачи.
Органска производња као велика развојна шанса Србије, домаћи произвођачи указују да им је неопходна подршка. У Србији је тек 0,4 одсто земљишта под органском производњом, за разлику од европског просека који износи од пет до шест одсто.

У Србији не постоји ниједна плантажа органских јабука. А, постоје произвођачи у нашој земљи којима је органска јабука основна сировина за њихове производе. И, уместо да те јабуке набављају у Србији, они су принуђени да је - увозе. Тако, на пример, једна домаћа фирма која производи чипс од органске јабуке, принуђена је да јабуке увози из других земаља и плаћа их 1,4 евра по килограму, негде вани. Реч је о огромним новчаним износима, а уједно и великом потенцијалу за домаћу пољопривреду.

Овим речима Вељко Јовановић, директор сектора пољопривреде у Привредној комори Србије, осликава само један сегмент који карактерише домаћу органску производњу. Домаћој органској јабуци био је посвећен и цео један панел на недавно одржаној међународној конференцији о органској производњи, под називом "С природом из љубави". Конференцију је организовала служба за органску производњу ПКС, а на њој су учествовали представници најважнијих светских и европских институција које се баве органском производњом ИФОАМ и ФИБЛ, као и најважнији "играчи" на тржишту органске и пољопривредне производње унутар наше земље.

- У Србији је тек 0,4 одсто земљишта под органском производњом, за разлику од европског просека од пет до шест одсто, а извоз таквих производа свега око 20 милиона евра годишње, што је вредност извоза конвенционалног смрзнутог воћа једне компаније из Србије - истакли су представници ПКС.

Извршна директорка ИФОАМ-а Луис Лутихолт оценила је да је добро што је ПКС почела да организује конференције које окупљају органске произвођаче, те навела да је органска пољопривредна производња повољна за развој Србије и њених руралних подручја, а истовремено доприноси и развоју туризма.

- Органска производња може да буде одлично средство и за остваривање циљева одрживог развоја које је дефинисала Влада Србије - указала је Луис Лутихолт.

Произвођачи указују да нема успеха без знатне помоћи државе.
У Министарству пољопривреде наводе да у Србији постоји потенцијал за развој органске производње с обзиром на то да је седам одсто површина заштићено земљиште, идеално за такву врсту производње, док произвођачи оцењују да нема успеха без знатне подршке државе у тој области.

Директор сектора пољопривреде ПКС Вељко Јовановић рекао је да је органско тржиште у Србији на "нивоу статистичке грешке", те да није повољно за домаће произвођаче због велике разлике у цени између конвенционалних и органских производа и мале куповне моћи становништва.

Јовановић је истакао да се, нажалост, домаћи произвођачи баве примарном биљном производњом, највише житарицама.

- То није добар знак, јер то значи да смо највише ипак сировинска база, а требало би да расте онај део који се односи на потенцијалну прераду - упозорио је Јовановић.

Он, међутим, истиче да је добро што сваки домаћи произвођач ипак може да нађе тржиште за себе, те да расте број индивидуалних произвођача у Србији који се баве органском производњом.

Јовановић је рекао да су кроз програм који ПКС спроводи уз подршку Немачко-српске развојне сарадње (ГИЗ) недавно остварени контакти домаћих произвођача са купцима из Немачке, те да домаће компаније сада очекују и конкретне уговоре.

- Највише шанси домаћи произвођачи имају на тржишту ЕУ и то због његове близине, Споразума о слободној трговини са ЕУ и потреба европског потрошача - указује Јовановић.
Погодују климатски и земљишни услови

Државни секретар у Министарству пољопривреде Велимир Станојевић навео је да органској производњи у Србији погодују климатски и земљишни услови, те да велика домаћа газдинства обрађују све веће површине, а фармери узгајају све већи број стоке.

- Напредовали смо, али далеко смо од онога где можемо да будемо с обзиром на потенцијале - истакао је Станојевић, додајући да Министарство настоји да промовише органску производњу, те да постоји огроман потенцијал за њен развој који из године у годину расте јер домаћа велика газдинства обрађују све веће површине.

Томислав Кнежевић из ГИЗ-а рекао је да је пре осам година у Србији под органском производњом било око 6.000 хектара, док је данас више од 15.000 хектара, а да је број произвођача у том периоду са 1.000 повећан на више од 3.500. Кнежевић је навео да је фокус у последње две године на конкретној сарадњи са произвођачима и подршци извозу, као и повезивању српских и немачких компанија.

Када је реч о дигитализацији пољопривреде у Србији, Кнежевић каже и да је прошле године развијен софтвер за праћење органске производње, те да је на шест локација у Србији више од 1.000 произвођача преузело апликацију на мобилном телефону. Навео је да је Немачка највећи билатерални донатор Србије са развојном помоћи од 1,8 милијарди евра од 2000. године, те да је препознала глобалне трендове и потенцијале Србије и радила на креирању услова за органску производњу у Србији.

Владимир Бабић, из компаније која се органском производњом бави од 2012. до данас на 2.000 хектара, каже да 95 одсто производа - житарица и уљарица, извози као сировину углавном на тржиште западне Европе, махом у Швајцарску, а очекује и извоз на руско тржиште до краја године.

- Органска производња је велико искушење за произвођаче и без озбиљне подрке државе заиста није реална - каже Бабић и додаје да познаје извесне произвођаче који чак излазе из те производње управо због недостатка помоћи државе.

ГЗС/Новости,Србија Данас

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 98.040.642 посета
Тренутно на сајту: 83 посетилац(a)