Овај празник увек пада уочи Светог великомученика Димитрија, због чега се и називају Митровске задушнице.

У црквама се овај дан увек обележавао Светом литургијом и парастосом, на коме свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробља.

На гробове се носе свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле. Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви. Према учењу Цркве, на Задушнице се верници моле у храмовима и на гробљима за покој душа умрлих, а чине и милостињу.

У цркви се на Задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог века хришћанске проповеди:

Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих.

На гробље се често односи храна, што није црквено правило већ новонастали обичај у нашем народу.

Задушнице никада нису у време поста, нити падају у постан дан, јер су увек у суботу. Пеку се колачи од белог брашна, који се понекад зову "просфоре". Спремају се ракија, пиво, вино, вода, а у неким местима се износи и жито.

Носи се онолико свећа колико се мртвих помиње. У свим крајевима Србије на гробове излази свештеник да окади гроб. Ако је неким случајем свештеник спречен да дође, онда неко од присутних тамјаном обави прекађивање.

У црквеној години постоје четири општа задушна дана: Задушнице пред Васкршњи пост (уочи почетка Великог поста), Духовске задушнице (уочи празника Свете Тројице), Михољске задушнице (уочи Михољдана) и Митровске задушнице (уочи Митровдана).

Задушнице увек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.

ГЗС/Курир