Село је, међутим, слика и прилика нашег немара и бахатости према баштини?!? Слика кратког памћења и брзог заборава!?
Иако је у Штиткову столовао део лозе кнезова Рашковића, која је одиграла велику улогу у одбрани српског бића под турском влашћу, дајући народу духовне вође, јунаке и трибуне, зидала светиње и чувала веру – овде нема никаквог трага?!
На значајној локацији терен није истражен георадором, археолози нису закопали ни будак, није се трагало за двором Рашковића, нису заштићени споменици народног градитељства, нити амбијентална целина. Летос је река намерника узалуд тражила водича, паное, проспекте, публикације о старинама...Већ дуги низ година група јавних и културних радника апелује да мештани, којима је Штитково на личној карти и срцу, те локална власт и установе што треба да брину о баштини – предузму кораке да се, уз помоћ Завода за заштиту споменика културе из Краљева, ово благо прогласи за културно добро. То би селу, свакако, отворило пут на туристичке и мапе културног наслеђа...
Црква Благовештења подигнута на рушевинама манастира пре 150 година, фото: Д. Гагричић
Занимљиво је шта о наслеђу и заштити каже струка? Драгиша Милосављевић, историчар уметности из Ужица, у рукопису књиге “Штитково – наслеђе и заоставштина“ подсећа:
-Заоставштина Штиткова чини круцијалну компоненту будуће заштите која ће се, свакако, остварити пре или касније. То је заоставштина коју су иза себе оставили кнежеви Рашковићи, чија је историјска улога у српском народу потцењена и површно истражена. Захваљујући туђинским идеологијама, Рашковићи су од прошлости народа коме су припадали сурово одвојени како у временима османске доминације, тако и у доба комунистичке олигархије.Преко њихове заоставштине прелазило се ћутке, као што је и њихово седиште, односно центар Старога Влаха - Штитково, са пуном свешћу препуштано забораву. А заоставштине Штиткова су куће и окућнице, књиге, црква, иконе и листови папира исписани у невољама. Али њој припадају и гомиле камења од рушевина спаљених манастира и споменици уграђени у темеље нових храмова.
-По свему Штитково намеће посебну форму заштите. Она се односи, пре свега, на заштиту природе или боље речено природног феномена битисања на овим просторима, затим заштиту наслеђа и културне заоставштине, која се да евидентирати на сваком кораку. Посебно место припада заштити старовлашког градитељства, старих и у доброј мери сачуваних објеката.Штитково је својеврсни феномен, готово непоновљив на просторима југозападне Србије - пише Милосављевић.
Некадашња осмолетка склона паду
Било је неколико покушаја, али недовољно истрајних у спровођењу поступка заштите и презентације, пре свега због незнања, сујете, острашћености, амбиција, јаза између жеља и обавеза...Прављене су и грешке у корацима: као она у прошле године започетом спашавању цркве Благовештења од влаге, кад су радови на рестаурацији извођени без надзора Завода за заштиту споменика културе, чиме су прекршене одредбе закона о културном наслеђу.С друге стране, у Општини су пре неку годину тражили техничке услове за рестаураторско-конзерваторске радове на крајпуташима (што је сасвим нормално и добијено је од Завода), док су, издвајајући средства за цркву, која је далеко значајнији споменик – гледали кроз прсте?! Чудни неки двоструки аршини?!?
Врзино коло
Велика кадровска оскудица и недостатак лица задуженог за област културе у Општини или њеном Већу су камен о врату иницијативе да Штитково доспе на листу заштићене баштине. Овде никако да схвате да заштита није посао ентузијаста, већ треба да се укључе установе, општинске службе, власт и да се престане са разбацивањем речима, прањем руку и бежањем од одговорности...
Била би, можда, мала утеха да је Штитково на пољу духовне обнове и повратку коренима и традицији - усамљен случај?!
Извор: Варошке новине, Драгољуб Гагричић
