задивљен сликом коју пружа „црвени” и „жути делишес”, „ајдаред”, „греми смит”, „јонаголд” и још понека сорта овог библијског воћа засађеног на четири и по хектара плодне буковичке земље на обронцима Јелице. На сваком калему види се велики рад вредног воћара и доброг домаћина који је међу првима у краљевачком крају пре десетак година својом шљивом, крушком, јабуком, као и другим воћем отворио врата руског тржишта.
„Није у питању само рад, него и велика новчана улагања у квалитетне саднице, заштитна средства, механизацију и знање, свакако, без чега нема савремене производње на већим поседима. Ако се још купује земља за калемаре, као што сам ја то морао, јер нисам имао своју, онда је сасвим јасно да су улагања у новцу и раду веома велика“, каже Предраг.
И уместо да убира плодове великог рада и инвестирања, Предраг бар за сада нема решење за овогодишњи род јабука, јер их нико неће.
„Беремо јабуке ја, супруга и мајка и још пет до десет радника које свакодневно плаћамо по 2.500 динара, плус храна, а да не знамо коме ћемо да продамо воће и по којој цени. Никада нам није било теже. Монополисти диктирају услове откупа и цену и ми смо немоћни да било шта учинимо. До пре пет година откупом и извозом воћа у Србији се бавило 520 извозника-фирми, удружења воћара, а данас свега 13 и код њих су, како се то код Срба каже, и нож и погача“, вели Предраг.
Државне мере не иду на руку највећем броју воћара
По мишљењу овог произвођача мере Владе Републике Србије не иду на руку највећем броју произвођача воћа у Србији, већ првенствено малом броју великих монополиста. Ово се, пре свега, односи на прошлогодишњу владину одлуку да извозници, у циљу спречавања реизвоза, морају да имају складишта која примају минимум 500 тона воћа, што је затворило могућност пословања многим малим извозницима.
,,Моје је мишљење, а тако мисли 90 одсто произвођача јабука, да огромне проблеме у српском воћарству може да реши само председник Републике Александар Вучић. По својој прилици сви ћемо морати пред његова врата и да ту чекамо решење наших мука“, закључује један од највећих краљевачких произвођача воћа.
Произвођаче јабука стиже судбина малинара
Милош Костовић из краљевачког села Дедевци под јабуком има око четири хектара. За „ајдаред“ је нашао купца који ће му за килограм прве класе платити 32 динара, док, како каже, с другим сортама ситуација је неизвесна. Нада се да ће успети да некако уновчи највеће количине рода и тако покрије трошкове, јер о некој заради тешко је говорити. И дедевачки воћар сматра да од малог броја великих извозника потичу највећи проблеми.
,,То је прави картел коме бар за сада ни држава ништа не може. Моћан је и ту моћ највећи број воћара осећа на својој кожи. Имам осећај да нисмо ни произвођачи, најмање преговарачи, већ неки најамни радници који радимо у туђим воћњацима и калемарима а не нашим. Верујем да ће надлежни схватити да ово води уништењу српских воћара и сељака, и да ће предузети праве мере.У супотном доживећемо судбину малинара“, каже Милош.
Ни Александар Ракић, млади пољопривредник из Пекчанице код Краљева, не нада се некој заради од продаје јабука. Чак озбиљно размишља да их ове године и не бере, као што није ни прошле, јер нема рачун. Бераче је врло тешко наћи, из године у годину све теже, и ако би се рад платио само би се, како тврди, Александар, увећавали трошкови који продајом не могу да се надоместе. Он је већ донео одлуку да воћарство дефинитивно замени узгајањем оваца. Бар су трошкови, улагања и ризик - мањи.
РИНА / Миланко Даниловић
