ће се у наредним месецима успоставити у кањону Орловаче. Ово хранилиште од пресудног је значаја за опстанак ретке врсте, чије су присуство на овом подручју утврдили локални орнитолози. На месту будућег хранилишта већ је постављена камера која реагује на покрет и која ће бележити долазак свих птица и сисара.

„Наше удружење биће задужено за прикупљање дозвола, документације и за успостављање хранилишта. Популација ове строго заштићене врсте броји око 75 гнездећих парова у целој Србији, а установљено је да се баш над кањоном Орловаче сури орао гнезди сваке године“, каже Наташа Миливојевић из Еколошког удружења Рзав.

Људи из овог удружења желе да најпре локалном становништву укажу на значај постојања и очувања ове ретке врсте грабљивица, и да их подстакну да се укључе у развој и одржавање хранилишта. На састанку који су одржали са представницима Завода за заштиту природе, Регионалне развојне агенције Златибор и организације ОРКА разговарали су са мештанима колико је важно да овакво хранилиште постоји.

„У претходних годину дана упознали смо овдашње становништво са сурим орлом, јер смо од појединаца сазнали да им је био угрожен сточни фонд, управо због ових грабљивица. Једном мештанину однели су два јагњета, 18 кокоши, пса и мачку“, каже Миливојевић и додаје да становници схватају зашто је важно очувати ову врсту и заинтересовани су да се укључе у рад хранилишта.

У овом подручју има доста стоке, па ће мештани, уз ветеринарске дозволе, моћи да износе угинуле животиње на хранилиште. До сада су их бацали по потоцима, закопавали по њивама, што је стварало друге проблеме, ширила се зараза јер су то ископавале дивље животиње и пси луталице.

„Ми пар година знамо за присуство ових орлова, а ОРKА нам је помогла да прикупимо основна средства за хранилиште. Идеја нам је да у првом кораку упознамо и доносиоце одлука, и локалну заједницу, кланичаре, фармере, пољопривредне произвођаче, односно све оне који сутра могу имати улогу у развоју и одржавању хранилишта. Ово хранилиште има потенцијал и за развој еко-туризма“.

Еколошко удружење Рзав из Ариља настало је 2012. године како би се институционално борили против изградње велике хидроелектране Сврачково.

„До сада смо животну средину бранили и унапређивали организовањем међународних волонтерских кампова, ове године организовали смо седму међународну регату Великим Рзавом како бисмо истакли реку која носи епитет најчистије у Србији, читавим својим током од 62 километра, до уласка у град. Пошто је ушушкана између пет кањона, људи нису ни свесни како та река изгледа. Заводу за заштиту природе смо 2013. године први пут поднели иницијативу за израду студије заштите тог подручја“, прича Миливојевић и додаје да је 2017. године Завод у програм за истраживање укључио долину Великог Рзава, а само истраживање је почетком ове године и почело.

Глас западне Србије