Нови планови државе за органске произвођаче 



 
Нови планови државе за органске произвођаче
21.10.2020 07:56 | 0 коментар(а)



У Србији је под органским производима мање од један посто пољопривредног земљишта, а овом врстом производње
Подстицаји по хектару за органске произвођаче, Фото: ГЗС

бави се око 7.000, углавном малих произвођача. Ипак, органска производња постаје све значајнија.
Уважавајући то, Министарство је повећало субвенције и према речима Бранислава Ракетића, руководиоца Групе за квалитет, декларисање и означавање хране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, план је да се оне још повећају и да се направи диверсификација, односно да постицаји по хектару не буду исти за производњу свих врста органиских производа.

Учествујући на онлајн радионици пројекта „Будућност српске индустрије хране“ у организацији Асоцијације за промоцију српске хране, Ракетић је навео да се на тржишту дешава да се производи који не задовољавају услове органске производње, продају као органски. Оценио је то као озбиљан прекршај, који се нарочито дешава на зеленим пијацама.Такође, Ракетић је најавио да ће са једном ИТ кућом бити направљена база за органску производњу, како би се заштитила органска производња и помогло потрошачима да роба која им се продаје као органска - стварно таква и буде.

Колико је органска производња важна показује и податак о извозу ових производа. Он износи 25 мил ЕУР, а највише се извози у земље чланице Европске уније.
Говорећи о производима са заштићеним географским пореклом, Ракетић је навео да тренутно имамо 46 производа који су заштићени на националном нивоу.

Ова производња би, према његовим речима, могла да помогне у заустављању одласка људи из појединих крајева Србије. Посебно зато што мало већа производња оваквих производа тражи и веће количине сировина.

„Имали смо рецимо случај да није било довољно млека са Старе планине за производњу пиротског качкаваља. То би могло подстаћи неке људе да се више баве овчарством и остану у овом крају" - рекао је Ракетић.

Пројекат „Будућност српске хране” је пре свега окренут младима, а Ракетићев савет младим произвођачима јесте да осим на примени савремених технологија, одговарајућем паковању производа и промоцији, раде на удруживању.

„Пошто је углавном реч о малим произвођачима, сматрам да је удруживање једини начин да они опстану на тржишту”, истакао је Ракетић.

 

 

 

ГЗС / Екапија









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


organska proizvodnja geografsko poreklo podsticaji subvencije

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 94.039.226 посета
Тренутно на сајту: 96 посетилац(a)