с погоном за прераду у оближњој Прислоници, под Вујном, и ове јесени наставило је ту традицију доказујући да вредан колектив, од само десеторо радника, може да издржи извозну утакмицу против неупоредиво јачих такмаца.
– Тренутно, шаљемо корнишоне, џем и мармеладу у Шведску камионом. Бродом који се утовара у Ријеци у Сједињене Америчке Државе извозимо 15 артикала, краставце, паприку, туршију и слатка, док пошиљка за Канаду обухвата 30 производа из наше зимнице. Са купцем из Канаде радимо непрекидно већ десет година, утовар је у луци Солун – каже за „Политику” Цане Јовановић, сувласник „Пола”.
Додаје да је ономад у Канаду упутио два контејнера, сваки са по 20 тона. У просеку, садржај једног контејнера вреди око 20.000 евра а „Поло” ће ове јесени, и зиме која долази, извести око 200 тона робе, или 30 одсто годишње производње.
Сомборка и парадајз паприка, џем од јагода, слатко од дивљих купина, мармелада од шипурака и многе друге ђаконије, домаћинске залихе за хладне дане, овде се припремају без хемијских конзерванса.
– Трудимо се да сваке године понудимо бар по један нови производ, а ове је то паприка пуњена купусом, по поступку који је поставио наш технолог. Да би најпре омекшала, паприка се ставља у раствор сирћета и соли, а затим се у њу надева благо укисељени купус. То пуњење обављају наше раднице, ручно, по Хасапу – каже Јовановић.
Међу најтраженијим производима ове мале куће марљивих људи је сок од парадајза, који се по правилу брзо прода. Управо у Чачку, на овдашњем Агрономском факултету, професори су недавно превели рад из „Америчког журнала о медицини као начину живота”, у ком су ауторке Брит Бартон Фримен и Кристин Рајмерс објавиле своје налазе о благотворности парадајза.
– Тај плод обилује вредним фито-хемикалијама, па стога има важно место у исхрани којом желимо да спречимо болести срца и рак. Антиоксидативна улога ликопена у парадајзу подразумева заштиту ћелија од штете изазване деловањем слободних радикала. Парадајз је, такође, добар извор прехрамбених влакана којима се приписује повољно дејство на ниво масноће и шећера у крви – каже за „Политику” Јелена Пантовић, асистент на АФ.
Ликопен је пигмент од којег потиче црвена боја парадајза, а овај каротеноид се задржава и у свим прерађевинама тог поврћа.
– У науци је прихваћена чињеница да је ликопен доступнији у производима од куваног парадајза, којима је још додато и уље, него узимањем свежег плода. Наиме, апсорпција ликопена олакшана је када се овај молекул отопи у масти. Зато највећи активитет имају кечап и густа супа од парадајз пиреа – истиче Јелена Пантовић.
Парадајз потиче са Анда одакле су га освајачи Јужне Америке разносили по свету, најпре у Шпанију и Португалију. До почетка прошлог века слабо је гајен, и то углавном у вртовима као декоративна биљка, због веровања да је плод отрован, што није било тачно.
Исправно је, међутим, да лист ове биљке садржи токсичне алкалоиде. У новије време, парадајз је постао једна од најзначајнијих повртарских врста јер, рецимо, витамина Ц садржи приближно колико и лимун.
Ботанички и историјски, парадајз је воће.
Извор: Политика, Г. Оташевић