цвећарством донео оног тренутка када му је град, трећу годину заредом уништио комплетан род поврћа. Данас се више него успешно, овим послом бави читава породица,преноси агенција РИНА.

Фото: РИНА

„Морали смо да променимо делатност, јер зараде више није било. У прозводњу цвећа укључени су сви чланови јер ту има посла свих 365 дана у години. Ударна сезона за нас је ова пролећна када домаћице бирају цвеће које ће ове године красити њихове терасе“, рекао је Слободан за РИНУ.

Фото: РИНА

Најактуелнија је бегонија, позната као мушкатла са ретким или густим цветом, калиопа у више боја која је веома истрајна и сурфинија за коју многе домаћице тврде да је најзахтевнија.

Фото: РИНА

„Цвеће треба садити што раније, много се греши када се касно посади, када почну велике врућине јер се пластика и жардињера загреју. Сурфинија и мушкатла могу се садити већ почетком априла, мало дубље се сади и уз заливање обавезно се додаје прихрана,а биљка се залива искључиво док је хладна”, каже Рада Петровић за РИНУ.

Лоши временски услови нису ишли на руку произвођачима цвећа, а ни тренутна епидемиолошка ситуација, па многи асортиман нису проширивали када је у питању мартовски програм. У плалстеницима Петровића преовладавају цикламе и примуле.

„Ми смо се последњих година определили за увоз расада крајем јула , почетком августа. Најтраженије је балконско цвеће где преовладавају мушкатле и сурфиније, а када је реч о баштенском предност имају бегоније и кадифе“, рекла је Рада.

Плодна моравска земља, квалитетан расад и стално ангажовање свих чланова породице су фактори како би успех био тако загарантован, поручују Петровићи.

ГЗС / РИНА