истакао је да после девет година терета који му је бивши режим наметнуо и огромне неправде коју му је учинио, ослобађајућу пресуду доживео као Пирову победу.
„Дошао сам до ослобађајуће пресуде али уз велику жртву, руководеће место у Железници сам прихватио као обавезу, као неко ко у координацији са свим другим службама, владом и ресорним министарством треба да ради на комплетном поправљању стања на Железници”, рекао је Шаранчић.
Према његовим речима, у време када је он дошао на чело Железнице, затечен је огроман дуг, искључивана је вода, струја и телефони, као и да је за веме његовог руковођења урађено више него деценијама уназад што се може доказати увидом у документацију.
Шаранчић је рекао да је на место директора кандидован сам од стране односно Велимира Илића који је у то време био министар за капиталне инвестиције и председник Нове Србије чији је био члан, али и да та партија никада није стала у његову заштиту после хапшења.
„Сваки лидер односно врх странке стане иза свог члана поготову функционера штитећи га од инсинуација односно неистина које се пласирају у медијима, али у мом случају то није било тако. Из странке су стално понављали да онај који је крив треба да одговара. Нисам против таквог става, али је увек недостајао други део реченице, шта ако се докаже да Шаранчић није крив”, нагласио је он.
Иако је, како каже остао сам, све ове године свесно није променио странку.
„Позиван сам да пређем у друге партије које су на власти, али нисам променио странку и мислим да је пресуда тим пре вреднија, бар за мене, што сам као неко ко је тренутно у опозицији дошао до ослобађајуће пресуде”, закључио је Шаранчић.
Он је нагласио да је својевремено са Драганом Ђиласом имао веома супротстављене ставове, као и да је због многих “лажи” које је Ђилас изговорио о њему покренуо судски поступак.
„Дакле тај бивши режим је активно учествовао у мом процесуирању а ја тврдим и данас да је УО донео најбољу могућу одлуку за Железницу јер смо купили најјефтиније и најповољније возове које су после нас куповале околне железничке управе бивше Југославије и то по знатно вишим ценама. Тамо нико није био процесуиран и прозиван, чак су били и похваљивани”, тврди Шаранчић.
Он је такође прокоментарисао податак о његовом изласку из притвора 2011. године уз јемство од 700 хиљада евра.
„Одбио сам тај предлог суда јер сам знао да нисам крив и хтео сам да из притвора изађем чистог образа, међутим позвао ме је брат и убедио да то прихватим због своје породице. Никакав кеш није био у питању већ су то биле некретнине које је мој брат заложио и то је кућа у Врњачкој бањи, његов објекат на Гочу”, Тврди Шаранчић.
Као бивши директор мишљења је да је у Железници и после њега урађено много погрешних ствари и да не разуме зашто је подељена на овакав начин.
Шаранчић сматра да би поново све требало вратити у један систем јер кад сте велики онда сте и важни на простору Балкана, а овако поцепане и мале нико нас не разматра као озбиљног партнера.”
Упитан да ли би се вратио на чело Железнице Шаранчић је казао да очекује сатисфакцију за све што је доживео и да би требало да буде део руководства у неком “великом и озбиљном систему”.
Иначе, Шаранчић и сарадници оптужени су да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја, односно положаја одговорног лица. Оптужница против њих подигнута је у децембру 2010. године, а измењена је у јуну 2016.
Шаранчић и остали су оптужени да су уговорили набавку шест дизел електричних локомотива од словеначких железница и 10 дизел моторних возила од шведске компаније Веден реил, а тужилаштво сматра да је тај посао могао да се обави у Србији уз ниже трошкове.
Апелациони суд је 2015. године наложио да се суђење понови. Поновљено суђење Шаранчићу и осталима окончано је средином јануара када је изречена ослобађајућа пресуда.
Глас западне Србије
