водни ресурси, а све то коштаће нас и здравља. Прете нам заразне болести, упозоравају стручњаци.

На читавој територији западног Балкана ће у скорој будућности доћи до пораста температуре за 1,2 степена Целзијуса, која ће неминовно наставити да расте за 1,7 до четири степена Целзијуса, резултати су студије о последицама климатских промена у овом региону. До краја века би пораст температуре могао бити алармантан, будући да може премашити пет степени Целзијуса, наводи се у студији Регионалног савета за сарадњу (РЦЦ).


Угрожено здравље

Анализе климатских промена у региону потврђују да су здравље људи, сигурност и квалитет живота у великој мери осетљиви на природне непогоде и губитке услед временских прилика, а утврђени су и сектори у којима ће се осетити највећи утицај.

Најтеже последице ће, како се наводи у студији, осетити пољопривреда, може доћи до смањења квалитета хране, ерозије и деградације земљишта, затим шумарство (где постоји висок ризик од распрострањеног пропадања шума), водни ресурси (мањак воде за пиће) и здравље људи (где може доћи до веће учесталости топлотних удара и продора нових векторских заразних болести).

Подаци о климатским променама у региону западног Балкана указују и на „напредовање суптропске климе даље на север, при чему ће приобална и јужна подручја бити веома врућа и сува током летњег периода, чије ће се трајање, према очекивањима, продужити за један до два месеца у периоду од скоре будућности до краја века, резултати су студије.

Чак 73 одсто људи у региону сматра да су климатске промене проблем, према истраживању јавног мњења и привредника „Балкански барометар за 2017. годину“, које спроводи Регионални савет за сарадњу.


Недостатак ресурса

У студији је изнет и низ препорука за смањење терета који је на појединачним економијама западног Балкана у погледу решавања питања везаних за климатске промене, а посебно с обзиром на недостатак људских ресурса и других капацитета унапређењем и усредсређењем на регионалну сарадњу.


Приоритети: ублажавање климатских промена

Као кандидати и потенцијални кандидати за приступање Европској унији, све економије западног Балкана су мотивисане да поштују Париски споразум и утврдиле су приоритете у прилагођавању климатским променама и ублажавању њиховог утицаја. Оне са Регионалним саветом за сарадњу раде на решавању питања везаних за климатске промене и заштиту животне средине.


Маларија и денга грозница могу продрети до Србије

Ана Вуковић, доцент на Пољопривредном факултету, која је радила као консултант за израду ове студије, објашњава за Курир да код нас већ сада лето траје четири месеца, а не три.

,,Већ су лета дужа. Пољопривреда ће осетити последице. Потребно је да се изгради одрживи систем наводњавања. Проблем ће бити и пијаћа вода, ми већ сада имамо проблем с квалитетом, а дефинитивно да имамо дефицит пијаће воде. Створиће се услови да маларија и денга грозница продру до Србије."

Извор: Курир