и 15 милиона
долара што је изнад тренутних капацитете
ове барутане. Због тога у предузећу
очекују сагласност Владе да од септембра,
на садашњих 1.060, приме још око 50 радника.
- Тражња за
производима наше фабрике већа је неко
икада, па смо обезбедили упосленост и
за идућу годину. Највише извозимо у САД
а затим широм света, од Јужне Кореје,
Филипина, Бангладеша и Азербејџана до
свих европских држава. Веома тражени
су производи из програма сферичних
барута за ситну стрељачку муницију која
је намењена полицији и антитерористичким
јединицама, највеће количине извозимо
у САД и Јужну Кореју. Поред тога, наша
ракетна горива позната су у свету и тај
погон од 80 људи само једном купцу
испоручиће горива за три милиона евра
– каже за „Политику” Радош Миловановић
(70), генерални директор „МБ Наменска”.
Фабрика је била
и, са данашњим просеком зарада од 47.000
динара, остала прва привредна узданица
Драгачева, иако је пре само деценију и
по разорена до темеља. У НАТО бомбардовању
1999. барутана је погођена са чак 65
пројектила, материјална штета процењена
је на 70 милиона долара а стварна је
неупоредиво већа.
- У обнову и
савремене технологије, сопственим
снагама, уложили смо 30 милиона евра.
Сада имамо свој, освојен поступак за
производњу тробазних барута и модуларних
пуњења за артиљеријска зрна, и пронашли
смо банке које би нас подржале у подизању
тих погона. Оне, међутим, захтевају
гаранцију државе па смо се обратили
Влади и до краја године очекујемо одлуку
које ће инвестиције добити подршку –
вели Миловановић.
Пре три године у
фабрици је монтирана нова машина за
уситњавање целулозе од дрвета и памука,
чијом прерадом се добија нитроцелулоза
као главни састојак барута. Додавањем
нитроглицерина праве се двобазни, док
тробазни барут садржи три експлозивна
састојка, трећи је нитрогуанидин.
- Друга новост
тиче се модуларних пуњења за артиљеријска
зрна. Данас су све више у употреби и
морамо са тим производом да се наметнемо
на светском тржишту. Увођењем модула
добија се јевтиније артиљеријско зрно
и потпуно избацују месингане чауре које
су, дуже од столећа, биле симбол тобџија
– истиче Миловановић.
Рецимо, пројектил
хаубице калибра 155 милиметара, који је
раније избациван из месингане чауре
напуњене барутом у платненим врећама,
а број врећа мењао се од жељеног домета
зрна, сада се избације помоћу одговарајућег
броја модула „МБ Наменска” од
нитроцелулозе и осталих компоненти,
који после активирања потпуно сагоре
и од њих не остане ништа.
- На затварачу
хаубице постоји каписла која се активира
иглом и она упали црни барут уграђен
доле, на првом модулу. Тако долази до
активирања свих модула у цеви, који
избацију пројектил. Више нема чаура,
таква је будућност артиљерије – рекао
нам је Радош Миловановић.
Он је први пут за
директора наменске производње у „Милану
Благојевићу” постављен давне 1982. године,
и каже нам да је „поносан што је фабрика
поново постала препознатљиво име у
свету наоружања и војне опреме”.
Г. Оташевић,
Политика