и тежак око једне тоне. По предању, на овом месту налазио се дрвени крст пре Другог светског рата, где су мештани села доносили жито и водицу на освећење на дан сеоске славе Спасовдан. Сваки битнији догађај за породицу или село обележен је на том Светом месту, центру свих окупљања.

„По причама које се преносе с колена на колено, свештеник који је на месту где се налазио крст вршио обреде, потказан је Немцима из неког разлога и пред крај Другог светског рата ухваћен и одведен заједно са ћерком у Шабац. Њихова судбина остала је непозната, а крст направљен од дрвета годинама је одолевао зубу времена, а затим се сам срушио. Друго предање везује се за причу о локалном свештенику који је мештанима рекао да сеоска слава, у народу позната као преслава, може да се обележава и без жита, па су мештани огорчени због те изјаве срушили крст и наставили до данас да Спасовдан славе без жита“, кажу мештани.

На иницијативу Драгана Ђурића, једног од најмлађих људи који су остали у овом селу и одржали газдинство, крст је поново подигнут и освећен уз помоћ свих мештана. У плану је да се овде изгради мања црква са звоником, а поред крста налази се и једна помоћна зграда.

„Много мештана је учествовало у реализацији ове наше идеје. Желели смо поново да подигнемо крст који је на овом место стајао пре 80 година и сада смо то остварили. Захваљујем се свима који су дали свој допринос. Хвала председнику општине Љубовија Милану Јовановићу, хвала председнику Месне заједнице и хвала свим мештанима који су несебично помагали да се идеја оствари, да се вратимо коренима и нашим старим обичајима“, изјавио је Драган Ђурић.

Извесно је да дух српских домаћина још живи преносећи се са колена на колено, јер док се сећамо своје историје и традиционалних вредности до тада ћемо да постојимо као народ.

Глас западне Србије