„Српски Орфеј Добрица Ерић“ која је управо објављена. Штампање књиге помогли су општина Горњи Милановац и АД „Металац“ а редови између корица сведоче о непоновљивом поетском духу нашег завичајца.
Аутор књиге је Радован Поповић (1938), дугогодишњи новинар и уредник листа „Политика“.
Шта је умеђено од прве до последње корице, видеће читалац, неки већ знају да иза овог песничког века, незаборавног, стоје стихови којима смо се многи, сељачког порекла, одушевљавали:
„Ја сам рођен у цвећу ливада, чувах стадо поред реке Груже, ал заволех девојку из града, са уснама ко пупољак руже“.
У књизи „Српски Орфеј“ нижу се бисерна слова...
„Рођен у знаку лава, „Добрица Ерић“ се у животу лавовски борио да оствари свој дечачки сан – да постане песник, и то песник првог реда у савременој књижевности. Изборио се да постане и остане личност достојна поштовања – песник који је јединственим стиховима описао цео свој животни век.
Рођен је 22. августа 1936. године у селу Доња Црнућа, код Горњег Милановца, недалеко од чувеног средњовековног манастира Враћевшница, у коме је и крштен. Сам ће, много година касније, овако описати своје рођење:
У земљи Србији, у гружанском селу рођен је дечачић са звездом на челу... Родих се у доба вашара и моба кад дреш лета расипа жар из сваког цвета и зато бунцам ватру, клас, злато, и зато опонашам чудесну љубав сунцокрета...
Јован Марковић, Добричин комшија и друг из основне школе, који данас живи у Ивањици, овако га описује:
Заједно смо одрастали, наше куће су биле удаљене једна од друге око двеста метара. Заједно смо одлазили у школу у Враћевшници. Сви Ерићи су били лепи људи. Добрица је у школи седео увек миран у клупи – био је један од ретких који није никада од учитеља добио грдњу, ни батине. Био је с нама али није учествовао у нашим дечјим играма; али сви смо га волели. Такав је био и кад се замомчио ... Волео је Ружу Павловић – била је то велика љубав за коју смо сви ми знали...
Добрица се заиста родио „ у цвету ливада“, како је много година касније написао у једној својој песми. Његова мајка Рада прала је рубље на реци Гружи и том приликом су је стисли порођајни болови, и ту у ливади пуној цвећа Добрица је угледао свет.
И сећам се – увек је носио вунену торбицу преко леђа"...
Шта о овом умном песничком животу веле они који су били сведоци Добричиног ововремља:
„Плебејац рођењем и целим бићем, Ерић рајске двери песме несебично и широко раскриљује. Добрица Ерић делује као један изданак природе. Један је од најдаровитијих које смо у нашем песништву икада имали“ ( Драгиша Витошевић)
„Добрица Ерић је прави сведок свега онога што постоји и што се дешава у свету који дотичу његова чула. Овај Робинзон из Груже је као природа чији је верник – стрпљив и постојан. Певати, за Добрицу значи волети“ (Душан Радовић)
„Задрхтао сам читајући нове Ерићеве стихове. Власник правог богатства исконски свежих, мирисних и звучних слика. Рекло би се да Ерић преписује природу“ (Мића Данојловић)
Тек печатану књигу о Добрици добили смо преко поштара од пријатеља наше куће и дугогодишњег директора ПИК – а „Таково“ Јована Томовића и нека му је част за овај послатак. То је и завичајни дуг према пријатељу и свима нама који волимо Србију из цветних ливада.
ГЗС