отишло 852 тоне меда вредне четири милиона долара.
Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), највећа извозна тржишта су Норвешка и Италија, а извоз у САД и Македонију вишеструко је повећан протеклих година.
Фирме регистроване за извоз меда и производа од меда прошле године су извезле за годину дана 2.538 тона "пчелињег злата" у вредности 9,8 милион долара, највише у Италију, Норвешку и Немачку.

Према процени Републичког завода за статистику, у 2017. години у Србији је било 849.000 кошница, што је 43 одсто више него у 2011. години.

Стручњаци кажу да се очекује даљи раст броја кошница у Србији јер се све више људи одлучује да се бави пчеларством.

Ове године, показују подаци ПКС, производња багремовог и липовог меда боља је него претходне, али је производња сунцокретовог меда мања због обилних киша.

Обзиром да је српски мед посебно квалитетан и препознат међу купцима у свету, мед је у перспективи велика извозна шанса Србије јер је цела земља погодна за развој пчеларства, а држава при томе нуди и субвенције за набавку опреме и покретање медарске производње.

Зато је недавно предложено, у оквиру Групације за пчеларство ПКС, да се размотри формирање Института за пчеларство, јер је Србија једина земља у окружењу која га нема, а у току је израда и Програма развоја привредног пчеларства у Србији.

Главна добит у овој привредној грани није само производња меда, већ и опрашивање биљних култура, па тако истраживања у свету потврђују да се правилном употребом пчела у опрашивању, уз остале мере, принос у пољопривредним културама повећава од 60 до чак 100 процената.

ГЗС/Танјуг