проблем је који више од три године мучи око 200 домаћинстава овога краја. Неисправним пловилом газдују „Дринско – Лимске хидроелектране“ па мештани Амзића, Ојковице, Доњег и Горњег Трудова и Дебеље сматрају да би то јавно предузеће требало да отклони квар. Спремни су кажу и да сносе део трошкова, али се њиховим недаћама не назире крај. Директор предузећа Ивко Шапоњић без сагласности надлежних из Београда није смео да говори за „Новости“, али је поручио да се активно ради на решавању проблема.
Златарско језеро и хидроелектрана на Кокином Броду настали су 1962 године потапањем земљишта. Мештани околних села остали су готово без копнене везе са остатком нововарошке општине. Како би донекле ублажили муку житеља тог краја надлежни из „Дринско – Лимских хидроелектрана“ усутили су годину дана касније брод са скелом за превоз терета. Скела је два пута саобраћала и превозила горштаке и њихову родбину. Сада, скоро 6 деценија касније, брод и даље саобраћа на истој релацији, али без скеле која је према речима мештана, само једном испловила у последње три године.
– Нама ова скела живот значи. Превозили смо на њој дрва, стоку, пољопривредне машине и остале потребштине купљене у Новој Вароши. Откад скела није у употреби, идемо околним путем, а села су нам зими често завејана, па нам је потребно неколико сати да би смо стигли до града – револтирано прича Иван Василић из Дебеље.
– Спремни смо да сносимо део трошкова за поправку скеле како би она поново кренула да саобраћа- додаје Василић.
Брод који је регистрован за 12 особа и четири пута пута недељно превозио језером мештане, готово да ништа не значи без скеле. Током зимским месеци ови вредни горштаци напуштају своја огњишта и са стоком селе у Кокин Брод, међутим та селидба не ретко буде кобна по стоку.
– Имам неколико оваца и крава, чим стигне зима селим их у Кокин Брод. Јесенас сам током селидбе претрпео велику штету. Угинуло ми је теле јер није издржало четворочасовну вожњу у камиону, а толико треба да стигнем до Кокиног Брода. Транспорт језером траје само пола сата – јада се седамдесетогодишњи старина Радојица Куртић из Амзића и моли надлежне да оспособе пловило.
Извор: Вечерње новости
