„Купусијада” у Мрчајевцима данас почиње „Обреновањем”: задња пошта Шумадија 



 

„Купусијада” у Мрчајевцима данас почиње „Обреновањем”: задња пошта Шумадија
13.09.2019 09:50 | 0 коментар(а)



Мрчајевци – На позорници испред Дома културе у Мрчајевцима вечерас од 20 сати ориће се лепе ноте
Обрен Пјевовић, споменик, фото: ГЗС

из великог народног оркестра Љубише Павковића и пробраних певача народне музике. Приредба се назива „Обреновање” по чувеном завичајцу и тако се отвара забавно – уметнички програм сваке „Купусијаде”, па и ове 17.

Сељак песник почива у порти мрчајевачке цркве посвећене светима Петру и Павлу, на споменик њему уклесане су прегршти стихова а у селу и данас борави безброј прича о чича Обрену...

 

Гордана Јевтовић

Између белешки, новинских текстова и остарелих папира што их је заживотно ређао Обрен Пјевовић, на почетку овог века изронила је једна фотографија начињена 18. априла 1970. године у Београдској опери. Откуда у оставини сељака – песника из Мрчајеваца, који се дичио са своја четири разреда основне школе, снимак са премијере „Дон Карлоса” у националном театру ?

Одговор је на полеђини:

`Дон Карлос`, Ђузепе Верди, премијера, постава: Радмила Бакочевић, Ђурђевка Чакаревић, Мирослав Чангаловић, Никола Митић, Звонко Крнетић, Гордана Јевтовић... Драгом ујаку за успомену да се сети једног скромног, али драгог ми почетка. Гордана.”

-Она је пореклом из Доње Горевнице по родитељима, Радомиру и Јованки, рођеној Обреновој сестри. И Обрен је рођен у том селу али се са укућанима 1939. године потпуно преселио у Мрчајевце, где су шест лета раније начинили зидану кућу – описује Никола Пјевовић (69) из Мрчајеваца, син Обренов.

 Обренова вечна кућа у Мрчајевцима, на њој прегршти стихова

 Тако је оживела она слика – посветница са оперске премијере, иако ни ујак ни сестричина данас нису међу живима.

- Обрен је био завичајна и родбинска подршка Гордани, саветујући је да пева народну песма како би оплеменила глас за оперу. Она је заузврат, проводећи свако студентско лето у Мрчајевцима, умела да саслуша његову причу за коју други нису марили. У то време била је и стални члан КУД-а „Распевана Шумадија”, створеног и вођеног Обреновом руком – вели Никола.

Гордана Јевтовић Минов (1947) дипломирала је соло певање 1972. године на Академији у Београду, у класи великог оперског уметника Николе Цвејића. На сцену је изашла 1969. у другој години студија, као солиста у Опери Народног позоришта и од тада била њен стални члан, 35 година непрекидно. Остварила је 40 улога, играла у 1.000 представа и наступала на 900 концерата, а реткост своје врсте у каријери врхунске сопранисткиње јесте улога Розине у Росинијевој опери „Севиљски берберин” коју је певала 22 године непрестано, чак 103 пута.

Црква Св. Петра и Павла у Мрчајевцима

Већ дубоко у оперским водама снимила је, само ујаку за љубав, и један народни дует са Душицом Билкић („Кад запевам овако малена/ потекла би суза из камена/ а из твога, Миле, ока неће/ што ме младу остави без среће”). Запевала је своју арију и на омажу Пјевовићу, 2001. године у Дому синдиката.

Обрен Пјевовић (1919) је, управо откривају његове белешке, за песму свог живота прогласио „Отаџбину”. Сељак је њу одредио, вели, „и за почетак свих почетака, и за крај свих крајева...” По Обреновом тексту и мелодији, песму је увежбао и 1986. године снимио хор Жичке епархије, под управом Виталија Тарасјева из Русије: „Отаџбино наша драга/ прадедови и дедови наши/ ви сте део наше старе славе/ са Солуна и гробнице плаве/ и са Цера и Мишара/ и Рајића са Љубића/ са Орашца дичног вожда/ Карађорђа Петровића/ и војводе Бојовића/ девет браће Југовића...”

 Чесма у мрчајевачкој порти из 1829. године

 -Обрен дуго није био схваћен, чак ни под старије дане. Мора се признати да му је на ауторском путу доста помогао Мирослав Илић јер је многе Обренове песме вратио у живот, као и композитор Драган Александрић, који је такође пореклом из Доње Горевнице, поморавског села првог пре Мрчајеваца – прича Никола Пјевовић.

Он каже да је Гордана Јевтовић нарочито волела песму „Шумадија” коју су други прогласили за химну Обренове каријере, посмртно. Строфе и мелодија су Обренови, а глас најчувенијег Мрчајевчанина, Мирослава Илића: „Тамо где је Гружа, Рашковић и Кнић/ Мрчајевци, Вујан, Чачак и Љубић/ сваком своје село најтоплије прија/ а село је моје цела Шумадија...”

ГЗС

 













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


mrcajevci kupusijada obrenovanje

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 75.819.903 посета
Тренутно на сајту: 194 посетилац(a)