мало другачије јер се уместо са магнетима и разгледницама туристи кућама враћају са - пршутом, кајмаком, сланином и сиром.
"Нигде тезге не миришу као на Златибору и зато одавде увек носимо најукусније и најмасније сувенире. Ако се вратимо без тога, као да на овој планини нисмо ни били", каже уз осмех за агенцију РИНА Александар Травар, туриста који је у Западну Србију стигао из Војводине.
Златиборски сувенир, пршута, фото: РИНА
Али, како би на златиборским тезгама пазарили најбољи кајмак или пршуту у куповину се, како кажу домаћице, ипак мора кренути са великим предзнањем.
"Дугачак је пут од млека до кајмака. Прво се вари, затим салива. Онда се са врха, као и иначе у животу, скида кајмак а од преосталог млека праве се сиреви. Најбољи су тврди сир и млади кајмак који се растеже кад га ставите на кашику", објашњава Златибoркa, Наташа Анџић за РИНУ.
Наташа Аџић, фото: РИНА
За добру пршуту најбитнији су квалитетно месо, сува букова дрва, а процес сушења је још бољи ако је напољу мраз.
"Кад се сече, морају комади лепо да се одвајају и не сме преко средине да има таман круг, већ да буде свуда једнака. Само таква пршута је добро осушена и најукуснија", каже Наташа.
Да је пршута изузетно битна, не само туристима који је као сувенир носе са ове планине, већ и самим Златиборцима доказ је и то што су у част овог сухомеснатог производа организовали и читаву манифестацију - чувену пршутијаду.
ГЗС/ РИНА
Дуг пут од млека до доброг кајмака, фото: РИНА
