Страх од воденица и даље живи: Ка њима се не иде без глоговог штапа и белог лука 



 

Страх од воденица и даље живи: Ка њима се не иде без глоговог штапа и белог лука
15.01.2020 09:12 | 0 коментар(а)



Ужице – По народном веровању воденицу је саградио Бог, али је ђаво знао тајну чекетала и зато је она једина
Воденице су увек прављене на неприступачним местима, фото: РИНА

заједничка творевина две моћне силе – добра и зла. Легенда каже да су се у ноћним сатима у воденици окупљали вампири, виле и друга натприродна бића, па су тако сељани кад падне мрак ка воденицама ретко залазили без глоговог штапа и чена бела лука. И иако је овај страх неутемљен у српксом народу остао је да живи вековима.

„Воденице су у народној свести тајновита здања саздана између Бога и онога сета. Зато постоји мишљење да се демони тамо окупљају и да су ноћу најактивнији и нјавише могу наудити човеку. Увек су се ноћу заобилазиле баш из тих разлога, иако је поприлично јасно да виле не играју коло у воденици, али то народно веровање остало је јако укорењено у појединим деловима Србије”, прича етнолог Снежана Ашанин за РИНУ.
Веровања у мистериозност воденица остала је и до данас иако их је у Србији сваким даном све мање.

Према народном веровању око чекатала коло су играле виле

„Страх је често произилазио јер су често биле направљене на издвојеним местима, на потоку у шуми, често су то у прошлости биле и неприступачне локације до који се морало намучити како би се стигло”, каже Снежана.

Али, ако питате неког од старих воденичара да ли верују у ове приче углавном остају резервисани, а неки често кажу да су приче о вампирима и вилама покренули управо власници воденица како би је у ноћним сатима спасили од пљачкања и обијања.

„Деценијама уназад радим за воденичким каменом и немам страх, мада ретко у ноћним сатима и долазим на поток”, открива воденичарка Совија Марковић из Бајине Баште.

Обавијене су биле и заувек ће остати обавијене велом тановитисти. Према једином икада направљеном попису воденица из 1867. године у Србији је било 7510 поточара, а највише у ужичком крају, чак више од 100. На мељаву је долазило на хиљаде мештана околних села, али по дану и воденички камен непрестано се окретао.

ГЗС/РИНА















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 79.271.783 посета
Тренутно на сајту: 76 посетилац(a)